U Francuskoj dadilji, Bjanka Picorno piše sopstvenu verziju Džejn Ejr: sporedni ženski likovi, koji su u originalnom romanu Šarlote Bronte bili u zapećku a ponekad čak i posmatrani s prezirom, u savremenoj obradi priče postaju heroine, u čije su sudbine upereni reflektori i kojima je pružena prilika da ispričaju svoje priče iz drugačij e – feminističke, socijalno osvešćene i revolucionarne perspektive.

Luis Volpert je ugledni britanski biolog, čovek koji se i sam godinama bori sa depresijom. Tokom dugogodišnjeg lečenja konsultovao je brojne stručnjake, pokušavao razne tretmane i čitao stručnu literaturu. Kako sam kaže, do sada nije uspeo da nađe ni na šta dovoljno sveobuhvatno i informativno. Sve te knjige su pisali ljudi koji su depresiju posmatrali spolja, iz tuđih iskustava. Zbog toga je došao na ideju da sam pokuša da napiše studiju o depresiji i na taj način pomogne svetu da se bolje upozna sa ovim sve češćim poremećajem. Nazvao ju je „Depresija – maligna tuga”.

Odiseja se pridružila izazovu „Oda radosti" kojom se proslavlja dan Evropske Unije, ali i Godina evropske kulturne baštine 2018. Pitali smo decu i mlade iz čitalačkih klubova šta je za njih radost.

Prestavljanje knjige Spomenke Krajčevič „Šetnje Adom" u emisiji Vavilon, RTS, autorka priloga Jasmina Vrbavac, govori Spomenka Krajčević

Godina zeca počinje odlukom novinara Vatanena da se pobrine za zeca koga su, vraćajući se za Helsinki, udarili kolima. Vatanenov saputnik i kolega, fotograf, ne deli njegovu želju da potraži mučenog zeca i nastavlja put, a naš junak pronalazi životinjicu i donosi odluku da ga zadrži i, još bitnije, da se ne vrati starom načinu života.

Mnogi su opevali i opisali njene lepote, duh i čuvene stanovnike. Verovatno se u asocijativnom nizu najpre izdvaja istoimeni roman Mome Kapora, ali i omiljeni Pavle Vujisić. Pronaći ćete ih i u prozi Spomenke Krajčević, pisca, prevodioca i jednog od tvoraca kultnih časopisa za decu poput „Tik Tak“-a, ali i velikog zaljubljenika u naš najveći grad, posvećenog hodočasnika njegovim stazama i pronicljivog posmatrača koji je, eto, rešio da svoje impresije nastajale „u hodu“, podeli sa nama.