Završio se tako moj prvi susret sa Bjankom Picorno i pravo da vam kažem, dobila sam sve što sam očekivala. Zabavno je bilo i meni odrasloj a ni detetu koje se trudim da očuvam u sebi nije bilo dosadno.

Knjiga se sastoji od više kratkih pričica, a svaka se može čitati sama za sebe, tj. možete ih čitati onim redom kojim vi želite. Slova i prored su veliki, a ima i ilustracija. I samo da vam kažem: ja se retko smejem uz knjigu, ali uz ovu sam se baš smejala!

Kućica na drvetu je prostor apsolutne slobode i ravnopravnosti, kojim upravljaju jedino zakoni mašte. Aglaja sme da se pobije sa starim susedom – što nije neposlušnost ili nepoštovanje razlike u godinama, već jedan od pokazatelja izmeštenosti takvog sveta u predeo imaginacije bez granica, uključujući starosne.

Jelena Zagorac je na svom blogu podelila utiske o novom romanu čuvene italijanske književnice Bjanke Picorno

Prepoznatljivo mračnoj estetici, junacima koje više opisuje predznak anti i neumivenoj, direktnoj slici društva pokretanog perverznim pobudama, Nesbe ostaje veran i kada se bavi npr. reinterpretiranjem klasične drame. Može li se sve to uopšte povezati sa pisanjem knjiga za decu, pa još podjednako omiljenih, ekranizovanih i prilično zabavnih?

Koliko god se ljutio na roditelje, pogotovo na oca, što je doveden pred tako ogroman izazov kao što je kamp pod nazivom Avanturijada, Laza na kraju shvata da mu se tog leta ne bi desilo ništa zanimljivo da je bilo po njegovom i da je ostao kod kuće ispred televizora, kao i da roditelji mogu da za svoje dete urade korisnu stvar čak i kad postupe suprotno njegovim željama.