U emisiji ,,Čitač" (Radio Beograd 2) razgovarali smo o ,,Malim ženama" Luize Mej Alkot i ,,Plavetnilu" Maje Lunde. Emisiju vodi i uređuje Dragana Kovačević.

Mini Bookvica je ove godine pokrenula projekat #pobunjenočitam! čiji je cilj motivisanje mladih čitalaca na kritičko čitanje i kritičko pisanje o knjigama. Knjige o kojima učesnici pišu govore o junakinjama iz domaće i strane produkcije koje prevazilaze stereotipe o devojčicama u književnosti za decu i mlade i bune se protiv različitih autoriteta. Jedna od ponuđenih knjiga u okviru projekta bio je i roman ,,Sto sati mraka" Ane Volc.

Mini Bookvica je ove godine pokrenula projekat #pobunjenočitam! čiji je cilj motivisanje mladih čitalaca na kritičko čitanje i kritičko pisanje o knjigama. Knjige o kojima učesnici pišu govore o junakinjama iz domaće i strane produkcije koje prevazilaze stereotipe o devojčicama u književnosti za decu i mlade i bune se protiv različitih autoriteta. Jedna od ponuđenih knjiga u okviru projekta bio je i roman ,,Sto sati mraka" Ane Volc.

Znate ih svi, bolje reći – znate za njih, ali mnogi u negiranju i gnušanju okreću glavu. Viđate ih u kraju, na školskom dvorištu, zabačenom uglu ulice na lošem glasu. Makar u prolazu, primetili ste neko od te problematične, odbačene, gnevne dece sa mislima zatrovanim od preranih, preteranih iskustava i postupcima koji ih brutalno odražavaju. Sistem često nema iskrenu volju da se njima pozabavi, a sami, iako znaju koliko je to što čine otrovno, pogrešno i opasno, ne misle da mogu ili zaslužuju nešto drugačije i bolje. U tome je najveći kolektivni poraz.

Nije pravilo, ali dnevnički zapisi u tom ranom uzrastu običnu počinju da se nižu od nekog prelomnog događaja i isprva su prilično šturi, „elementarni“, ali nekako izveštačeni usled svesti da odrasli u svakom trenutku mogu (uglavnom i hoće) zaviriti da ih pročitaju. Ne sasvim u slučaju Lote, glavne junakinje serijala „Dnevnik jedne skoro pa tinejdžerke“ (orig. Mein Lotta-leben) koji je doneo popularnost nemačkoj književnici Alisi Pantermiler.

Kako i sama Maja Lunde kaže u romanu – pojedinačno nismo važni. I zaista nismo; kako bi spasili Zemlju od ovog problema, moramo se držati zajedno i delati pre nego što bude kasno. Možda je roman Istorija pčela baš ono što nam je bilo potrebno kako bi to shvatili na vreme.