Genijalni izumi Nikole Tesle, kao i njegov osobenjački način života, inspirisali su brojne umetnike, pa tako Tesla danas, osim u sferi nauke, zauzima važno mesto i u popularnoj kulturi. Teslin lik posebno često srećemo u okviru stimpanka (eng. steampunk), podžanra naučne fantastike inspirisanog tehnologijom i estetikom prošlosti, naročito onom koja se povezuje sa viktorijanskom erom i periodom industrijske revolucije (otuda reč steam, para, kao glavna odrednica ovog pokreta). Zbog specifičnog spoja prošlosti i budućnosti, ovaj žanr bi se mogao okarakterisati kao retro-futuristički. Stimpank junaci voze se vozovima, brodovima i dirižablima, ali neretko rukuju i digitalnom tehnologijom koja je, hronološki gledano, izmišljena dosta kasnije; oblače se u skladu sa viktorijanskom modom, ali svoju odeću ukrašavaju dodacima poput raznih metalnih opruga, revolvera, durbina, starinskih satova, a kako se stimpank univerzum često vezuje za postapokaliptične scenografije, neretko i gas maskama. Kao preteča ovog žanra uglavnom se navode romani Žila Verna„Put oko sveta za osamdeset dana“ i „Dvadeset hiljada milja pod morem“.
Ištvan Lakatoš, mađarski pisac za decu i ilustrator, i sam je pronašao inspiraciju u stimpanku i, želeći da ga približi mlađoj čitalačkoj publici, napisao serijal u kojem je glavni junak upravo Nikola Tesla.
U romanu „Zamalo smrtonosni zrak“, Tesla je prikazan kao genijalni osobenjak mekog srca koji, iako razočaran u svet koji ne mari za njegove pronalaske, i dalje uporno radi na njima, brinući usput i o nekoliko simpatičnih likova koji su u njegovoj laboratoriji pronašli dom. To su dečak Varnava, morsko prave Lavrentije i Mekakuca (Teslin ljubimac za kog je naučnik bio toliko vezan, da je nakon njegove smrti od voljenog psa napravio živog robota), a odnedavno i Ema, siroče koje, kao i većina drugih siročića u gradu, radi za bandita Kalauza kako bi opstala u okrutnom sirotištu. Predalekom Velegradu, gradu u kojem je priča smeštena, preti opasnost od ludog naučnika Korvusa. Kada Korvus zarazi čitav grad opakom kijavicom, stanovnici Velegrada počnu da se pretvaraju u ribe, a ulicama najednom počnu da šetaju kosturi i zombiji, Tesla će biti jedini koji će moći da mu stane na put.
Smrtonosni zrak iz naslova romana nije, međutim, plod Lakatoševe mašte. Tesla je, navodno, bio opsednut stvaranjem ultimativnog oružja koje bi bilo toliko moćno da bi ljude zauvek odvratilo od ratovanja. To oružje, nazvano „zrak smrti“ (Death Ray), napajalo bi se električnom energijom, a usmeren snop elektromagnetnih čestica bio bi toliko prodoran da bi mogao da uništi sve pred sobom. Iako ovakav izum nije nikada zvanično potvrđen, mnogi pobornici teorija zavere čvrsto veruju da je Tesla bio na pragu ogromnog otkrića. Nakon naučnikove smrti, tvrde oni, američka vlada zaplenila je sve Tesline pronalaske i nacrte, koje i danas krišom koristi, uprkos tome što ga za života, baš kao i u Lakatoševom romanu, niko nije shvatao ozbiljno.
U Lakatoševom univerzumu, ipak, genijalni um Nikole Tesle dobija priznanja kakva zaslužuje. On i njegova hrabra družina spasiće grad od negativaca i nastaviće svoje avanture u drugoj knjizi serijala, „Rakun koji je hteo da opere svet“, koji će se na policama knjižara u Srbiji pojaviti sredinom ove godine.
Izuzetno duhovit serijal o Emi i Tesli, propraćen Lakatoševim upečatljivim ilustracijama koje su mu donele nadimak „mađarski Tim Barton“, idealan je način da mlađi čitaoci zavole književnost, grafičke novele i strip, i to u društvu jednog od najvećih naučnika svih vremena.
