Egzotične knjige su nam uvek bile slaba tačka na Balkanu. Pre nekoliko godina, hit su bile sve muslimanske knjige, počevši od lažnih memoara devojaka koje su pretrpele svašta nešto, do istinitih memoara koji su bili izuzetno bolni, preko kliše ljubavnih priča koje su bile dobre samo za plažu ili možda kako bi se njihovi listovi iskoristili za pranje prozora. To je tačan opis količine knjiga sa Bliskog Istoka sa kojima smo se sretali, ali i opis njihovog kvaliteta. Međutim, tu negde među svakakvim smećem, nalazilo se i poneko izuzetno kvalitetno štivo, kao što je na primer Haled Hoseini koji je doveo neku dozu kvaliteta za književnost ovog područja. To je takođe razlog zbog kog danas možemo da pročitamo malo kvalitetnije pisce sa ovih prostora, kao i priče koje su zaista za zapamtiti. Jedva takva priča je i Egzodus roda pisca Valida Nabhana. Zašto je Egzodus roda ipak posebna knjiga?

Knjiga Egzodus roda je dobila nagradu za književnost Evropske unije za 2017. godinu. Ono što je interesantno kod ove nagrade jeste to što se ne bira svake godine po jedan dobitnik, već 11 ili 12. Desetak država bude izabrano svake godine, i u odnosu na to, žiri svake od tih država izabere neki roman koji će poneti ovu nagradu. Ipak, svaki od romana dobitnika ove nagrade krije u svojim stranama mnogo više nego što se čini.

Roman Egzodus roda napisan je od strane Valida Nabhana, i u pitanju je delimično autobiografski roman, jer je i porodica ovog pisca, baš kao i našeg protagoniste Nabila, izbegla iz Palestine u Jordan. U jednom trenutku kasnije u svom životu, Nabil, junak iz romana, seli se na Maltu, gde se i nalazi za vreme prepričavanja ovog romana. Ovim rečeno, jasno je da je Nabil i protagonista ali i narator ovog romana, tako da imamo direktan uvid u njegov život. On kreće od samog početka, objašnjavajući način na koji njegova porodica funkcioniše, ali isto tako i društvo u kom je rastao. Na primer, činjenica da je muškarac igra veliku ulogu u njegovom životu, jer, kako kaže, neviđena je sreća roditi se kao muškarac iz dela iz kog je on.

Radnja ovog romana nije linearna, i to je bitno znati od samog starta jer se tempo ova dva razdoblja znatno razlikuje. Delovi koji su smešteni u prošlosti su vrlo interesantni i zaista napisani tako da drže pažnju i da se čitalac veže za likove kao što su Nabil ili Musa. Ipak, delovi koji su smešteni u sadašnjost su malo sporiji i konfuzniji, ali i to je namerno urađeno. Naime, kao i svima nama, i piscu je jako lako sećati se nekih lepših vremena, ili ne nužno lepših vremena, nego vremena koja su prošla. Ono što je prošlo je nekako zapisano tako kako je, dok sadašnjost može biti prilično konfuzna. Ukoliko se upustitite u roman Egzodus roda, videćete i sami da piscu, pa i naratoru, i nije baš lako da se snađe tu gde je. Upravo iz tog razloga su ovi delovi malo konfuzniji i sporiji, jer se Nabil ne oseća kao da pripada u sadašnjosti.

Mislili su da će vreme ugasiti našu ljubav prema Palestini.

Zašto? Nabil je rođen u Palestini, ali s obzirom na to da su se kao mali preselili u Jordan zbog rata, a kasnije i na Maltu, Nabil ne zna šta je tačno njegova država. Gde li on tačno pripada? Tamo gde je rođen, tamo gde je proveo detinjstvo i doživeo prve uspomene, ili tamo gde je proveo većinu svog života? Kroz primer Nabila, tačno možemo da osetimo taj tužni momenat u sudbini svake izbeglice, nebitno odakle je i gde je došla. Svako od njih je napustio državu u kojoj je rođen, i krenuo putem druge kulture, i često drugog jezika, da sebi obezbedi lepši život. Gde te osobe pripadaju i u kojoj meri? Kako i sam Nabil kaže: ”Kako možeš da voliš zemlju koju nikad nisi pođubrio? Kako možeš da voliš drveće na koje se nikad nisi popeo? Kako te mogu privlačiti ulice u kojima se nikad nisi igrao ni izgubio? Kako možeš do kraja života voleti te stvari iako ih nikad nisi video?”

Osim jedne lične istorije, odnosno istorije Nabila i njegove porodice, možemo malo detaljnije saznati o svemu što se desilo u Palestini kao i razloge zbog kojih su izbeglice iz Palestine uopšte bile primorane da napuste zemlju. To je razlog zbog koga ovu knjigu preporučujem svima koje zanima ova strana istorije, ili bi voleli malo više da čitaju ratnu književnost i o njihovim posledicama.

Mi smo potrošači laži. Ja lažem svoju majku. Majka laže mog oca. Otac laže svoje zaposlene, zaposleni lažu vladu, a vlada laže nas. I nastavljamo tu igru, preskačemo konopce laži i povremeno možda uhvatimo neku palu žrtvu i odrubimo joj glavu na oltaru svoje otupele savesti.

Egzodus roda je roman koji je izuzetno fino napisan. Ne mogu da kažem briljantan, jer svakako nije, ali je proza Valida Nabhana zaista dobra, dok su neke njegove misli i više nego dobre, zapravo odlične. Roman obiluje pametnim i dubokim rečenicama koje ćete sigurno zapisati negde sa strane. Delove u kojima opisuje svoje detinjstvo ćete voleti, dok ćete one u sadašnjosti malo koncentrisanije čitati, ali opet vrlo verovatno voleti.

Izvor: Bukmarkić

Fotografija: Bukmarkić