Rođena sam u Barseloni, sa olovkom u ruci, ili je bar tako moja majka govorila.

Crtala bih ili bojila sve što bi se našlo preda mnom. Pročitla sam svaki strip kog sam se mogla dočepati. Gutala sam Looney Tunes; moj omiljeni je bio Ptica Trkačica (jadni Kojot…). Nakon što sam diplomirala likovnu umetnost, provela sam dugi niz godina radeći u raznim oblastima, kao što su fotografija, crtanje murala, pedagogija ili reklamiranje, što me je držalo podalje od olovaka preko 12 godina.

Konačno, 2011. slučajno sam naletla na uredničku ilustraciju. Usavršavala sam se na specifičnim radionicama koje su vodili Ignasi Blanč i Rodžer Olmos. Godine 2014. započela sam deljenje svojih priča sa „Cara de pajaro“ (Ptičje lice), moja prva islustrovana knjiga kao punopravni autor.

Sada shvatam da sam baš tamo gde i pripadam.

Stvaram knjige o deci jer me fascinira njihov unutrašnji univerzum. Govorim njihovim jezikom, da bih oslikala svet onakvim kakvim ga oni vide - nevino, bez predrasuda, i iznad svega, sa puno humora! Kada radim na novoj priči, moram da se zabavim i da se osetim dirnuto, inače mi ne ide. Verujem da moje poreklo u velikoj meri utiče na moj pristup ilustraciji i pripovedanju.

Zanimljivosti o meni? Crtanje peciva, i ptica, oblačenje likova u prugaste majice i obuvati im Converse patike. Slušanje Bili Holidej ili Čet Bejkera dok radim. Ah! Ja sam i bezuslovni obožavalac Ratova zvezda.

Do danas sam objavila preko pedeset knjiga, koje su dobile nekoliko nagrada i prevedene su na više od trideset jezika širom sveta. Imam troje dece koja su moji najveći kritičari, moji najveći obožavaoci i beskrajni izvor inspiracije jer stvarnost uvek nadmašuje fikciju.

Nikada se ne umaram od pisanja i ilustrovanja priča. Da sam životinja, bila bih papagaj - tigrica.

Prevela: Marina Čolović
Izvor: www.rociobonilla.com