Kako je istaknuto, ovaj jedinstven smeštaj i pristup očuvanja zajednice pčela u Srbiji, biće realizovan u saradnji Beogradskog pčelarskog udruženja i kompanije Delez Srbija.
U Beogradu, prema podacima Beogradskog udruženja pčelara, postoji nešto više od 3.000 odbeglih rojeva pčela, koji nastanjuju razna staništa, oluke, strehe, a nekada i delove kuća i stanova.
Iz kompanije Delez Srbija su naveli da su uvideli značaj da se ovim nezamenljivim insektima pomogne da bezbedno nastave svoj život i kada ostanu bez svog prvobitnog doma, da pronađu novo stanište i nastave da nemerljivo doprinose čovečanstvu.
Smeštajni kapaciteti azila biće nekoliko desetina košnica, a iz Beogradskog udruženja pčelara najavljuju da veruju da će uspeti da pomognu svim vrednim insektima koji su izgubili svoj dom.
"S obzirom na to da je pčela proglašena za ugroženu vrstu 2017. godine, svaki spašeni roj predstavlja jedinstvenu pobedu pčelarstva i očuvanja biodiverziteta, globalno, na nivou celog sveta. Izuzetno je važno što će odbegle pčele imati svoj dom, zahvaljujući saradnji sa kompanijom Delez, a istovremeno i što će Beograd biti na mapi gradova u kojima će se očuvanje pčela, kao veoma važnih insekata za ljudsku ishranu, podići na viši nivo", kazao je predsednik Beogradskog udruženja pčelara Stanko Rajić.
On je podsetio da pčele napuštaju svoje košnice usled raznih prirodnih i vanrednih okolnosti. U saopštenju je istaknuto da medonosna pčela ima izuzetno i kompleksno mesto u prirodi i jedini je insekt koji pravi hranu za ljude. Ukupna korist od pčela ostvarena oprašivačkom funkcijom višestruko je veća od vrednosti dobijene od svih pčelinjih proizvoda zajedno, a pčele su zaslužne za opstanak najvećeg broja biljaka.
Više od 75 odsto glavnih gajenih biljaka, najznačajnijih u ljudskoj ishrani direktno zavise od pčela kao oprašivača. Međutim, uprkos svom značaju koje pčele imaju, neretko se dešavaju njihova stradanja koja su izazvana nepažnjom i nemarom neodgovornih ljudi.
Fotografija: Pixabay
