Pčele su veoma interesantna vrsta insekata. Verovatno ste čuli za medonosne pčele ili za bumbare, ali na svetu zapravo postoji oko dvadeset hiljada vrsta pčela. Pčele žive u gotovo svim poznatim staništima i u svakom od njih imaju ulogu od životnog značaja. One mogu izgledati različito i imati različita imena, ali skoro sve pčele obavljaju isti posao, za nas i za naše okruženje, a to je oprašivanje biljaka, čime pomažu biljkama da se razmnožavaju. To je od životne važnosti za većinu biljaka koje jedemo. Upravo su pčele zaslužne za svaki treći zalogaj voća koji okusimo. Od 100 najzastupljenijih poljoprivrednih useva, koji čine 90 posto ishrane ljudi širom planete, pčele oprašuju čak 70 posto. (Ostatak se oprašuje vetrom ili samooprašivanjem. prim. prev.)

Pčele je lako uzeti zdravo za gotovo. Da bismo počeli da ih cenimo koliko zaslužuju, možemo da zamislimo šta bi se dogodilo kada bi one nestale, da zamislimo svet bez pčela.

Ja sam Džon Hokstra, naučnik rukovodilac organizacije World Wildlife Fund (engl. Svet divljine, Svetska organizacija za brigu o prirodi).

Kao prva posledica nestanka pčela, proizvodnja određenih vrsta voća, povrća i useva bi drastično opala. Na primer, biljka agava koja se koristi za proizvodnju tekile – rađala bi tri hiljade puta manje nego danas. Isto bi se dogodilo i sa drugim biljnim vrstama: trešnjama, jabukama, bademima, borovnicama, bundevama, tikvama, krastavcima – proizvodnja bi značajno opala, a prvi bi to osetili poljoprivrednici koji bi zbog toga gubili na prihodima.

Istraživanja vršena na farmama kafe na Kostariki pokazala su da pčele povećavaju prihode farmera za čak 60 000 dolara godišnje. Prema tome, nestanak pčela bi automatski ošinuo farmere po džepu. Potom bismo ubrzo osetili i svi mi ostali jer bi voće, povrće i orašasti plodovi čije razmnožavanje zavisi od pčela postali retka roba, pa u slučaju da uopšte možemo da dođemo do njih, bili bi mnogo skuplji nego danas. Ipak je verovatnije da te namirnice prosto više ne bismo koristili i završili bismo sa monotonom ishranom koja bi se mahom svodila na žitarice.

Pčele su od životnog značaja ne samo za proizvodnju ljudske hrane već i za naš ekosistem, i to iz istog razloga. Pčele su zadužene za oprašivanje biljaka, i time njihovo razmnožavanje i sazrevanje plodova. Kada bi pčele nestale mnoge biljke bi se teško razmnožavale, što bi posle određenog vremena dovelo do njihovog izumiranja. Raznovrsnost živog sveta u šumama i livadama bi polako nestajala jer više ne bi bilo pčela koje bi oprašivale biljke i pomagale im da se reprodukuju.

Kad bismo izgubili pčele, izgubili bismo i biljke a to bi imalo čitav niz povezanih posledica po ljude. Naime, smanjila bi se otpornost tih prirodnih staništa (sistema) i otežala njihova uloga u zaštiti zemljišta od erozije, u prečišćavanju vode i uostalom, nestala bi prirodna lepota.

Pčele su važne jer oprašuju biljke kojima se hranimo ali i druge biljke koje svakodnevno koristimo, kao što je pamuk. Da nema pčela, bili bismo primorani da nosimo sintetičku odeću!

Ne bih voleo da živim u svetu bez pčela, ali svedoci smo smanjenja broja populacije pčela svugde u svetu. Čini se da na to utiče istovremeno nekoliko faktora. Jedan od njih su pesticidi. Iako postoji legitiman razlog za koršćenje pesticida kako bi se kontrolisale štetočine koje napadaju useve, moramo se postarati da hemikalije koje koristimo ne ugrožavaju pčele.

Po najgorem scenariju o svetu bez pčela ne bismo patili samo zbog neraznovrsne ishrane, već možda ne bismo uopšte imali dovoljno hrane da preživimo. Mislim da, s obzirom na to koliko su pčele zaslužne za proizvodnju hrane na koju svakodnevno računamo, to svakako jeste mogući ishod, koji najradije ne bih voleo da isprobavamo.

Izvor: History