Pre nekoliko dana, obeležena je godišnjica smrti velikog Nikole Tesle, čoveka čiji je neprocenjivo vredan poklon civilizaciji suvišno predstavljati i kojim se posebno naš narod, s pravom, diči. Ipak, genije iz Smiljana odavno je postao mnogo više od „najvećeg srpskog brenda“ (zapravo, pitanje je koliko uopšte radimo na tome da nas širom sveta prepoznaju prevashodno po njemu, a ne, recimo, nekim drugim stvarima...). Danas je gotovo nemoguće nabrojati sva ostvarenja iz popularne kulture u kojima nije na određeni način prisutan (uticajem, inspirativnošću) njegov prepoznatljivi lik, o delu već da ne govorimo. Uz Alberta Ajnštajna verovatno najpopularniji naučnik svih vremena, Nikola Tesla se, upravo zahvaljujući reputaciji čarobnjaka ekscentrika, kojom je okićen još za života, veoma lako pretvara u junaka fikcije – bilo za odrasle i upućenije, bilo za decu koja tek uče. Uostalom, postoji li bolji način da ih upoznamo sa značajnim ličnostima i njihovim radom? Ištvan Lakatoš, mađarski pisac i ilustrator, veruje da je odgovor negativan, zbog čega je i započeo izuzetno zabavan, ilustrovani serijal „Ema i Tesla“. Za sada broji dva naslova, kod nas prevedena i objavljena od izdavačke kuće Odiseja, čiji je gost talentovani autor bio na poslednjem beogradskom Sajmu knjiga.

Prva knjižica nosi naziv „Zamalo smrtonosni zrak“ (Odiseja, 2017; orig. „A majdnem halálos halásugár – Emma és Tesla 1”, 2016) i naznaku uzrasta predviđenih čitalaca: od 9 do 12 godina. To, naravno, ne predstavlja prepreku za uživanje i smeh svih generacija iznad date granice, u čemu veliki udeo imaju odlične ilustracije. Za njih se pobrinuo, kao i u slučaju ostalih svojih knjiga, sam pisac. Priča nas vodi u Predaleki Velegrad - ZAISTA udaljeno mesto, kako se duhoviti narator svojski trudi da naglasi. Kradljivica Ema noću preko krovova provaljuje u stanove usnulih ili odsutnih meštana, tražeći obavezni plen za Kalauzovu bandu, čiji je pripadnik. Privučena čudnim magnetnim kalemovima sa jedne zgrade, dospeva do laboratorije suvonjavog osobenjaka Nikole Tesle, koji joj se predstavlja kao najveći izumitelj na svetu. Devojčica, naravno, prvi put čuje njegovo ime, a kako bi drugačije? Siroče odbeglo od kuće, odavno je, poput mnoge slične dece, zavrbovano od strane lopovskog „kralja podzemlja”, Alojzija Kalauza, da mu krađama pribavlja ugled, a sebi opstanak. Zato će neobična zajednica koju zatiče kod Tesle biti veliko iznenađenje za nju. Naime, rasejani naučnik je kao stanare prihvatio uštogljenog dečaka Varnavu i njegovo morsko prase, odnosno, ujaka (i šofera!) Lavrentija, dok posebnu atrakciju ove male skupine predstavlja Mekakuca, sačuvani i reanimirani mozak Teslinog voljenog, uginulog psa – i to u skafanderu.

Između nemarnog domaćina, divlje pridošlice i starmalog Varnave, u početku sve pršti od prepirki i neslaganja. Ipak, dok se bude oporavljala od nezgodnog upada u trčkaravu kadu, ležeći u krevetu koji peva nesuvisle uspavanke ili tumarajući kroz kuću ispunjenu neobičnim uređajima (kao, npr. dalekoprenosivi prcmoljak, interplanetarno kokodakalo i hrpa odbijenih patenata), Ema uviđa kako od novih poznanika može imati drugačiju i znatno veću korist nego što je prvobitno isplanirana pljačka (i tako besmislenog) pokućstva. Nadasve je intrigiraju tajanstvena laboratorija i odašiljač zamalo smrtonosnih zrakova.

U međuvremenu, koristeći džinovskog kijavičavog lenjivca da, sa vrha oblakodera, proširi masovnu zarazu, Zli naučnik – doktor Korvus čini prve korake ka ovladavanju gradom. Prehladom parališući skoro sve osim Eme, nameračio se da primeni sopstveni laserski ribotron, pretvarajući sugrađane u ova vodena stvorenja. Isprva želeći samo da adekvatno šmugne, Ema počinje da se vezuje za čudne prijatelje, otkrivši način da im pomogne, oslobodi se od služenja Kalauzu, doprinese spasavanju sveta – ali i samopoštovanja jednog velikog uma. Jer, pred njima je, kako veruje Tesla, idealna prilika da svi konačno počnu da cene njegova dostignuća i prihvate ga kao korisnog člana društva.

Najbitnija obeležja ove knjige su apsurd, komika i groteska (posebno prisutni u dočaravanju pojedinih mesta susretanja, kao što je lekarska ordinacija), pri čemu ogroman značaj nose crteži. Uz naročit tip (interaktivnog) naratora i naglašavanje pojedinih iskaza, oni doprinose efektu stripa i karikaturalnosti prikazanog sveta sa svim njegovim manama. Dominira humor, uz nenametljive i jasne pouke, poput one kako bi poslušnost i razboritost, ipak, uvek trebalo da prate decu, jer su najbolji „recept“ za izbegavanje nevolja. Već su mnogi kritičari primetili vizuelni uticaj Tima Bartona (prvenstveno njegovog animiranog filma „Corpse bride“), kome odgovaraju i krajnje neobični, simpatični ili sasvim zli epizodni likovi. To su nepoverljivi inspektor Muškatla, pomoćnik Kostur, svet kanalizacije koji čine zombiji i druga čudovišta, Blaža – „najopakija koala na svetu“, jedan „preslatki jednorog“, a naći će se mesta i za cameo pojave Ajnštajna i (u vrlo neobičnom stilu) Elvisa! Između ostalog, ističe se nekoliko puta, u pitanju je vreme BEZ mobilnih telefona, mada je naš naučnik i za tako nešto smislio alternativu.

Jednostavna i za praćenje laka, a urnebesno smešna priča; bezbrojne zavrzlame; pripovedni glas koji, uz slike, angažuje i same čitaoce da budu aktivni učesnici (tako što se „kreću“ kroz zaplete), ostaju odlike nastavka pod imenom „Rakun koji je hteo da opere ceo svet“ (Odiseja, 2018; „A mosómedve, aki ki akarta mosni a világot – Emma és Tesla 2”, 2017). Kao dodatak, druga knjiga sadrži piščev duhoviti „predgovor” (u slici, reči i autoironiji). Ovoga puta, polje ugroženosti – ali i pustolovine, širi se izvan okvira Predalekog Velegrada, na čitavu planetu, pa i svemir. Intergalaktička pretnja, pedanterijom opsednuti kosmički rakuni, doslovno su počistili sve nedovoljno uredne stanovnike univerzuma, pa im se na udaru upravo našla Zemlja.

Uvod kombinuje elemente misterije (deo sa Ajnštajnovim nestankom) i naučne fantastike (sukob kosmičkih flotila kokošaka i rakuna, naravno, svemirskih), sve u naglašeno parodijskom tonu. Brod u obliku mašine za pranje veša, nazvan Prakljača, hita u pravcu naše „štrokave planete“, ne bi li joj priredio jedno smrtonosno ribanje. Kako bi dešifrovali poruku upozorenja, čelnici Megalogegalopolisa šalju po inspektora Muškatlu (još uvek pod neprijatnim dejstvom zraka iz prethodnog dela), s obzirom da je kao dete bio neka vrsta Moglija među rakunima. Primivši objavu napada od njihovog vođe Potpurija, uspostavljaju krizni štab, ali neće odmaći ni korak dalje od bunkera opskrbljenog kobasicama, sve dok im se ne priključe dva „uljeza“.

Prva je teta Čismenka, nastanjena na sredini katranskog jezera koje se formiralo pošto su sve komšije pobegle od njenog zanovetanja za „dobrim, starim vremenima“, čije norme pokušava da zavede svuda i kod svih. Drugi je, razume se, naš slavoljubivi Tesla, željan da bude ozbiljno shvaćen i nagrađen makar jednim ordenom. Oboje su čvrsto rešili da pruže otpor vanzemaljcima, pri čemu se prepuštaju takmičarskom duhu u pravoj trci za zaslugama. Dok Čismenka ima odred bakica kao ispomoć (u red će dovesti i Teslin dom), naučnik aktivira sopstvene – klonove! Tu su superheroj, gospodin, pračovek (Kad je izašao iz grada, pronašao je točak, jer ipak je i on bio nekakav Tesla)…koji odgovaraju ponekoj od genijevih osobina, naročito velikom samoljublju.

Koliko je to uopšte moguće, drugi deo se brzo pokazuje još smešnijim od prethodnog, pri čemu su zadržani stari izvori komike: Teslina fobija od pogleda patke (posebno zanimljiva uzevši u obzir da je predsednik upravo patak), ljubav prema gumenim bombonicama, smešna („loša“) frizura. I dalje su prisutni apsurdni humor i mnoštvo referenci na pop-kulturu (bakice slušaju narodnu muziku sa banalnim tekstovima i gledaju emisiju „Najlepše muzičke želje“; popularan je šlager pevač Miki Veliki; jednorog je „presladak“), ali i neke potpuno nove duhovitosti. Pojaviće se superheroj-kupus Velja Zelja, Mesec koji se kotrlja egipatskom pustinjom, crne rupe; junaci će imati okršaj sa sfingom i mumijama, dok rakuni iz svog svemirskog broda nadziru unezverene ljude i pucaju od smeha. Jednorog napokon dobija ime: (pazite sad!) Njenovisočanstvo Malmalecka Cakcakana Cicmiczračak Duginoblačak Kraljevnabambi, a sve izvrsno prenete igre rečima dugujemo prevodu Draginje Ramadanski. Urnebesno i dvoznačno putešestvije stranicama knjige učiniće da čitaoci svake starosne dobi uživaju na različitim nivoima shvatanja (primer je Čismenkin puč, izveden na kraju).

Serijal o Teslinoj družini obraća se deci, ali i odraslima koji će za nekoliko godina ona postati, odnosno, deci kakva smo svi nekada bili – učeći ili vraćajući nas pravim vrednostima, kroz iskreni, gromoglasni smeh. Maštoviti, do krajnosti iskarikirani narativ obeležen luckastim dijalozima i dobronamernim ismevanjem (istaknutim putem bavljenja globalnim problemima pohlepe, zloupotrebe, lažnog čistunstva, predrasuda), spojen je sa sjajnim crtežima koje prate, dopunjuju i komentarišu radnju. Zahvaljujući interaktivnoj prirodi svojih knjiga, Ištvan Lakatoš vezuje i u potpunosti angažuje pažnju čitalaca, tako da se ovi romani prelaze brzo i „bezbolno“. Kao stvoreni su za, recimo, jednosatnu vožnju autobusom ili ispunjavanje vremena koje biste inače potrošili na epizodu neke besmislene serije. Nasamo ili u društvu, naglas ili u sebi, imaće isti učinak – nemogućnost zaustavljanja napada smeha, naviranja vedrine i pozitivne energije. Kao što je u prikazu sa korica primećeno, Lakatošev originalni, ludo zabavni poduhvat predstavlja uspešan prelaz sa strip-revija na prozne celine, svakim narednim poglavljem ili tomom pojačavajući dobar utisak. Sumnja li još neko da nauka može biti više nego zabavna?

piše: Isidora Đolović