Solomonov prsten je roman čija radnja vremenski prethodi trilogiji istog autora, Britanca Džonatana Strauda, sa istim glavnim junakom, demonom Bartimejem. Kao što nas Straud upućuje na početku Solomonovog prstena, čarobnjaci starog sveta nisu svoje magije praktikovali tako što su sami imali neke magične moći, već tako što su bajalicama kontrolisali demone različitih moći, pa su zapravo kontrolisani demoni za njih činili nadnaravne stvari. I Bartimej je jedan od takvih demona koji povremeno dospevaju pod kontrolu hirovitim čarobnjacima.
Bartimej je normalan demon po tome što ne voli da bude kontrolisan i vreba svaku grešku čarobnjaka koji ga drži u ropstvu, ne bi li se oslobodio bajalice i, naravno, pojeo čarobnjaka koji je napravio grešku. Dakle, on je normalan demon i po tome što je ljudožder. Međutim, Bartimej se prilično razlikuje od ostalih demona po duhovitosti i osećaju za fer plej, i ima neodoljivu potrebu da se i u najbezizlaznijoj situaciji zabavi makar za svoju dušu. Kao takav, Bartimej je izuzetno zanimljiv pripovedač u prvom licu, i to je ono što ovom romanu takođe daje potpuno uvrnuti šarm – prikazan je iz krajnje zanimljivog ugla gledanja i vrednosnog sistema jednog demona, ljudoždera mangupa!
Dešavanja u romanu smeštena su oko 950 godina pre nove ere, u Izrael u doba kralja Solomona. Surov, ali u narodu omiljen, kralj Solomon je vladao tako što je kontrolisao jedan moćni prsten, koji mu je davao moć nad svim čarobnjacima i demonima. Komplikacije nastaju kad jedan od Solomonovih 17 dvorskih čarobnjaka neoprezno prizove Bartimeja u svoju službu, ali ga demon savlada i pojede. Time Bartimej izazove gnev Solomonov i u ostatku romana se nađe u zamršenom klupku zakulisnih igara na Solomonovom dvoru.
Vrhunac zapetljancije nastane kad Bartimeja prizove Asmira, maloletna atentatorka koju je kraljica Sabe poslala da ubije Solomona, jer ne želi da plaća porez koji su joj tražili Solomonovi emisari. Tako se Bartimej sasvim nevoljno nađe u nemogućoj misiji: mora Solomonu da uzme moćni prsten i da ga ubije, zato što to od njega zahteva ženska tinejdž nindža koja ga kontroliše. Naravno, stvari neće ići nimalo glatko, a desiće se i neki neočekivani preokreti, što sve na kraju bude zapravo prilično zabavno, a i napeto.
Ima tu i nimalo naivnih dijaloga između mudrog Bartimeja i mlade atentatorke – o lojalnosti, sopstvenoj volji, manipulaciji, iskorišćavanju drugih ljudi, smislu života i sličnim temama – što veoma pomogne devojci da od programiranog ubice ispranog mozga do kraja romana postane zdravi hedonista. Između nje i vižljastog ciničnog demona razvije se odnos koji bi bilo preterano nazvati prijateljstvom, ali obostranog poštovanja ima svakako, i to je najzanimljiviji odnos u romanu.
Bartimej je sjajan šoumen i njegov vetropirski pogled na svet zabavlja nas kroz ceo roman. Akcije na ove 403 strane ima sasvim dovoljno da Piter Džekson snimi trilogiju, mada na momente može da dođe do zasićenja spektakularnim obračunima raznih demona, gde se svi masovno gađaju eksplozivnim vatrenim kuglama i menjaju obličja. Pored humora i dobre zabave, vrednost romanu daju i ozbiljne dileme o granici dobra i zla, i o proceni nečije istorijske uloge i ličnih motiva – vrlo značajna pitanja na koja Straud navodi čitaoca zajedno s mladom Asmirom. Pored toga, ovaj roman je i dobar izvor inspiracije za guglanje o svetu u vreme prvih civilizacija.
Izvor: Knjigoskop
