Pisanje o tabu temama uvek predstavlja rizik. Ako je pisac nespretan u baratanju temom o kojoj piše, može naići na pokude javnosti, ma koliko njegova namera bila časna. S druge strane, ukoliko je zamisao izvedena spretno, pisanje o onome o čemu se inače ćuti može dovesti do širenja svesti čitalačke publike, do promišljanja o temama o kojima ne razmišljamo dovoljno.
Jedan od takvih romana je i kratak roman „Mladi trogloditi” francuske književnice Emanuele Pagano. Glavna junakinja ovog romana je Adel, trans žena koja se posle operacije prilagođavanja tela rodnom identitetu vraća u seoce u kojem je provela detinjstvo. Više je niko ne prepoznaje i ona već godinama vozi školski autobus kroz predivne planinske predele francuske oblasti Ardeš. Dok skuplja đake po raštrkanim farmama i vozi ih od kuće do škole, prepliću se svakodnevni događaji koji dočaravaju spori ritam života na planini, i njena sećanja koja će razotkriti tajnu kako to da je niko ne prepoznaje u rodnom kraju.
Tema romana ujedno je i socijalno angažovana i izuzetno intimna, ali Emanuela Pagano uspeva da izbegne zamku pisanja pamfleta. Ona romanu pristupa iz perspektive osobe koja doživljava unutrašnju borbu, stilom koji je pun razumevanja za glavnu junakinju. Njen odabir pisanja u prvom licu nije slučajan. Na taj način, kaže, nije primorana da donese bilo kakav sud.
Emanuela Pagano je studirala likovne i audio-vizuelne umetnosti, a potom stekla i master diplomu na Odseku za istoriju filma. Uticaj njenog obrazovanja lako je vidljiv u knjigama koje piše. Njen stil je izuzetno vizuelan, kritičari govore da priče pripoveda „filmskim jezikom”. Deskripcija predela kroz koje Adel vozi autobus u „Mladim trogloditima” toliko je živopisna da momentalno prenosi čitaoca u hladne, planinske oblasti Francuske. Priroda u ovom romanu, međutim, nema samo ukrasni karakter. Ona je veoma važan aspekt romana, toliko da se o njoj može govoriti kao o zasebnom junaku. Priroda je prikazana kao saveznica glavne junakinje. Samim svojim postojanjem ona pokazuje da je promenljiva: kroz smenu dana i noći, godišnjih doba... Samim tim i promena je prirodna, a to je ono što Adel oseća u srži svoje ličnosti. Priroda će, konačno, pomoći Adel da otkrije svoju dugo čuvanu tajnu. Nakon što mećava oteža kretanje kroz uske planinske puteljke, Adel će svoje male i velike putnike povesti u obližnju pećinu u kojoj će provesti noć. Tu stižemo do razrešenja naslova romana: trogloditi su u antičkoj grčkoj označavali ljude koji žive u pećinama a danas se ovaj izraz koristi za ljude koji robuju predrasudama.
Roman Mladi trogloditi osvojio je 2009. godine Evropsku nagradu za književnost (EUPL).
Fotografija: Makart
