Kompletno delo je malo čudnije koncipirano od bilo čega što sam do sada imala prilike da čitam. Krv zimske noći podeljena je na sedam naizgled odvojenih i nepovezanih priča, koje se događaju u potpuno različitim dobima - od 2073. godine, pa unazad, sve do nepoznatog doba, koje je sigurno bilo pre 10. veka. Međutim, polako se da primetiti tanka nit koja ih spaja. U svakoj ovih priča pojavljuje se dvoje ljudi - Erik i Merl - i jedno ostrvo, pod nazivom Blaženo ostrvo. Ovo je malo ostrvo smešteno na krajnjem severu (ali na njemu nije led i sneg). U obliku je leptira i nastanjena je samo jedna polovina, dok na drugoj raste misteriozna biljka. Ono je zaostalo u vremenu i jednu polovinu godine je konstantno dan, dok je drugu konstantno noć.
Sudbine Erika i Merl su povezane kroz sedam života. Oni su ljubavnici, majka i sin, brat i sestra žrtve vampira, kralj i kraljica... Dešava se i da se ne sreću direktno, ali preko treće osobe saznaju za postojanje onog drugog. Svaki njihov susret završava se tragično, ali se oni u narednom životu ponovo sreću u nekom drugom obličju.
Simbolika u Sedžvikovom pisanju igra veoma bitnu ulogu. Jedna od glavnih stvari oko koje se svaka priča vrti je čudesna biljka koja raste isključivo na Blaženom ostrvu i koja u, zavisnosti od toga kako se pripremi, može imati veoma veliku pozitivnu ili negativnu moć. Primećuje se i nešto skriveniji simbolizam poput toga da se kao veoma bitna životinja na ostrvu pojavljuje zec, često jedva primetno. Vrlo je moguće da je Sedžvik odabrao baš zeca i povezao ga sa ovim pričama kao simbol novog početka, nestalnosti, ili konstantnog žrtvovanja samog sebe.
Kako se i na koricama naglašavalo da je ovo priča o tragičnoj ljubavi, bila sam skeptična. Međutim, ovde ljubav nije konstantno romantična ili puna strasti. Ona je ljubav prema članu porodice, briga prema neznancu, pa i platonska ljubav. Ljubav je u ovom delu zvezda vodilja, ali je isto tako veoma diskretna.
Sedžvik je veoma specifičan autor, pa je i produkt njegovog rada jednako specifičan. Kako sam saznala da vrlo često provlači gotičke simbole kroz svoja dela, a sada se uverila da je njegovo viđenje tragične ljubavi mnogo šire od onoga kakvo obično srećemo, radujem se čitanju još nekog njegovog dela.
