Kazanska zvezda, roman poznate austrijsko-britanske književnice Eve Ibotson, još je jedan iz njenog bogatog opusa čija radnja je smeštena u raskošnom carskom Beču početkom 20. veka, uoči Prvog svetskog rata, za vreme duge vladavine cara Franje Josifa. Takođe, još jedan je iz njenog opusa koji se bavi vrtoglavim obrtima sudbine u životu dece bez roditelja.
Glavna junakinja je Anika, dete iz korpe, koju jednog dana u crkvi nalaze Eli i Zigrid, kuvarica i služavka u kući pomalo rasejanih bečkih profesora. Eli je, uz Zigridinu pomoć, nastavila da se brine o devojčici kao najbolja prava majka i da je podučava raznim veštinama u kuhinji. Mala Anika je tako postala velecarica u spremanju sosova, pečenja, kolača i svakojakih đakonija, pa su joj na kraju poverili da već sa 12 godina potpuno sama spremi božićnog šarana, po jednom zaista komplikovanom porodičnom receptu.
Anika je uspešna i u osvajanju naklonosti drugih ljudi, čak i u rivalskoj porodici Eghart. Tako je uspela da stekne ključne simpatije nekada bogate Eghartove baba-tetke, kojoj je pravila društvo poslednjih mesec dana njenog usamljeničkog života. Zato joj je starica testamentom ostavila svoj sanduk s nakitom koji je dobijala na poklon dok je bila zvezda tadašnjeg šou biznisa (među nakitom je i famozna Kazanska zvezda iz naslova).
Anika zaista obožava kuhinju i Eli i Zigrid i sve druge oko sebe, ali zna da je usvojena i sve vreme zamišlja povratak svoje biološke majke, kao savršene osobe iz fantazije koja će jednog dana zaista doći, sa dobrim objašnjenjem. I kako narod kaže, budi oprezan sa željama jer bi ti se mogle ostvariti – nedugo nakon nasleđivanja sanduka s Kazanskom zvezdom, po Aniku jednog dana stvarno dođe jedna otmena žena, frau Edeltraut fon Tanenberg, sa dobrim objašnjenjem i potvrdom o majčinstvu. Frau fon Tanenberg odvede Aniku od pomajke Eli, koja ostane potpuno slomljenog srca, kao i svi ostali koji su poznavali Aniku.
Na imanju fon Tanenbergovih Anika pokušava da se snađe u iznenada ostvarenom snu, u kome sve izgleda savršeno osim što je ne puštaju u kuhinju, jer zaboga, ona ne sme da se bavi nikakvim poslovima, ona je sad jedna od fon Tanenberga! Anika se na imanju najviše zbliži sa Zedom, mladim Cigom konjušarem koji se brine o rasnom konju Roku.
Međutim, uskoro Anika počinje da primećuje pukotine u raju. Plafon u njenoj sobi prokišnjava; zidovi u dvorcu fon Tanenberga imaju tragove slika koje su tu doskora stajale, a sad ih nema nigde; njena majka često putuje okolo s Anikinim tečom, obavlja neke zagonetne poslove, potpisuje neke zagonetne izjave i ugovore… i uskoro se Anika nađe u veoma lošoj situaciji, u kojoj će joj zatrebati pomoć svih dragih ljudi iz prošlog života u Elinoj kuhinji, kao i Zeda sa Rokom.
Autorka Eva Ibotson nam s neskrivenom radošću opisuje detalje lepršave atmosfere Beča iz 1908. godine, od detaljnih recepata za sosove do vrste koraka koje izvode konji carske ergele. U takvu atmosferu smestila je Aniku i ostale drage i pomalo smušene likove, i bacila ih u neplaniranu avanturu koja zahteva dosta lične hrabrosti svih kojima je stalo do Anikinog dobra. Kazanska zvezda je zabavna i duhovita bečka pustolovna razglednica u kojoj konji paradiraju na dve noge, drčni pubertetlije pozivaju na dvoboje, a ljubav i dobrota glavnih likova svetlucaju kao austrougarski nakit.
Ovaj roman vešto priziva čulne utiske i sećanja iz spokojnog detinjstva. No da bi detinjstvo bilo blaženo i blještavo kao carski Beč, nije neophodno da zaista budeš u carskom Beču – Eva Ibotson hoće da nam kaže da je svako ko raste okružen ljubavlju i brigom srećnik kao i žitelj Beča iz ovog romana. Ona nam ovde liberalno provlači i tezu da za srećno detinjstvo nije neophodno da te podižu osobe različitog pola, jer Eli i Zigrid to definitivno nisu, ali su ipak stvorile Aniki pravi dom – zaštićeno i podsticajno okruženje za kreativan rast. Ljubav je zapravo stvorila Anikin doživljaj Beča.
