Island je tako savršeno uređena država i perfektno sređeno društvo da čoveku ne preostaje ništa drugo osim da mirno sačeka smrt. Ali ovo ostrvo, kao i čitavu planetu, naseljavaju ljudi koji su vrsta potekla od homo habilisa ili spretnog čoveka. Za homo habilisa se može reći da je prvi čovek. Živeo je pre više od dva miliona godina i prva je vrsta za koju se sigurno zna da je koristila oruđe. Negde u našim genima i dalje nosimo zapisane poruke koje nam je u nasleđe ostavio ovaj spretni čovek, samo smo, mahom, zaboravili da ih čitamo.

Jedan od onih koji nije zaboravio niti izgubio potrebu da nešto petlja sa alatima i majstoriše jeste Jonas Ebeneser. On je sjajan kada valja popraviti nešto, sve dok to nije njegov sopstveni život.

Ima četrdeset i devet godina, razveden je, najbolji prijatelj mu je komšija sa kojim je mahom na zdravo-zdravo, a bivša supruga mu je otkrila da ni njegova dvadesetšestogodišnja ćerka nije baš i biološki njegova. A tu je i stara majka koja sve više pada u demenciju i nije sposobnada svojim mudrim savetima pomogne svom velikom dečaku.

Jonasu nije samo dosadno. On više ne vidi smisao svog postojanja. Čak ni tetovaža koju je uradio na grudima nije unela ništa novo u njegov život. Tinta je ostala na samoj površini kože.

Samoubistvo je ideja koja je došla kao logično rešenje. Međutim, kako želi da svoju ćerku poštedi neprijatnog iskustva pronalaženja leša svog oca u stanu, Jonas na internetu traži najopasniju zemlju za život kako bi tamo okončao svoj besmisleni život.

Metodičan kakvim su ga geni homo habilisa stvorili, poneo je neki najosnovniji alat kako bi na plafonu sobe hotela Tišina mogao da ugradi kuku o koju će se obesiti.

Zemlja u koju odlazi nije imenovana, ali neodoljivo podseća na Hrvatsku. Zapravo, opis situacije više odgovara Bosni i Hercegovini, ali je gradić na moru, te mora biti Hrvatska.

Ta neimenovana zemlja se nalazi u ruševinama. Svako je imao nekoga ko je poginuo, mučki ubijen ili već stradao od gladi ili mina. Malo je ljudi ostalo. Mnogo je muškaraca stradalo, a ono nešto žena što je preostalo zauvek su sa sobom ponele ožiljke kakve građanski ratovi obično ostave na njima. Zemlja je i dalje puna opasnih mina, između kojih gamižu raznorazni ratni i poratni profiteri i ostali najgori domaći i belosvetski šljam koji dolazi na praznu teritoriju kako bi profitirao u obnovi i izgradnji.

Jonasa se to i ne tiče mnogo. I onako će živeti još svega nekoliko dana. Ali hotelu u koji je došao je potrebno baš mnogo popravki. Baš. A Jonas, je nekim slučajem, sa sobom poneo najosnovniji alat. Kao i gene onog spretnog čoveka.

Tek će tada, dok popravlja stvari, upoznati ljude koji sa sobom nose patnju i ožiljke njemu nesagledivih dubina.

On, koji je imao sve i želi da umre, našao se okružen ljudima koji nemaju ništa osim života i koji se, uprkos tim ranama i ožiljcima, svim silama drže za život.

Nije tuga ili bol bilo ono što je Jonasa nateralo da se ubije, već nedostatak svrhe postojanja. A u hotelu Tišina uspeo je da pronađe nešto što životu daje smisao – korisnost.

Na stranicama romana Hotel Tišina, koju je u prevodu Tatjane Latinović objavila izdavačka kuća Odiseja, čitaoci neće pronaći mnogo akcije ili direktno iznetih emocija. Briljantnost pisanja islandske književnice Ejdur Ave Olafsdotir je u duboko humanoj i toploj ljudskoj priči koja se odvija pred nama.

Iako se autorka bavi temama kao što su samoubistvo i traumatične posledice ratnih razaranja, ovaj roman nije teška i mučna depresivna drama. Ne samo zato što autorka piše pitkim stilom i sa određenom dozom primerenog humora, već i zbog toga što je ovo, pre svega, roman o životu, preživljavanju, prevazilaženju kriza i problema. Hotel Tišina je priča koja slavi život, ma kako nam on ružno izgledao.

Život ne mora da bude uzbudljiv, sve dok ima svoju svrhu.

Za Hotel Tišina se može reći da je na tragu i savršen spoj romana Nezaboravno kolektivno samoubistvo slavnog finskog pisca Artoa Pasiline i Priručnik plaćenog ubice za čišćenje kuće Halgrimura Helgasona, sa prepoznatljivim elementima knjige Čovek zvani Uve Fredrika Bakmana. Sve ove knjige prevedene su na srpski jezik i možete ih naći u knjižarama ili bibliotekama.

Hotel Tišina je najpoznatiji roman nagrađivane islandske književnice Ejdur Ava Olafsdotir. Knjiga je prevedena na više od dvadeset jezika, a magazin Independent stavio ga je na listu deset najboljih romana godine.

Smešan i duhovit, ozbiljan i tužan, Hotel Tišina je roman koji nas očarava i zabavlja.

Piše: Milan Aranđelović
Izvor: Bookvar.rs