Bjanka Picorno je italijanska autorka, rođena 1942. godine na ostrvu Sardinija. Nakon studiranja arheologije, preselila se u Milano, gde je počela svoju televizijsku karijeru na televiziji RAI, u redakciji za kulturu i dečji program. Sa nepunih 30 godina je napisala svoju prvu knjigu za decu, koja joj je donela slavu širom Italije. Nakon toga su usledile knjige koje su joj donele brojne nagrade i priznanja, te je Bjanka Picorno danas, sa četrdesetak knjiga iza sebe, jedan od omiljenih i najznačajnijih italijanskih pisaca za decu i mlade.

„Francuska dadilja“ je jedan od autorkinih kasnijih romana, objavljen 2004. godine. U pitanju je preispitivanje romana Šarlote Bronte, „Džejn Ejr“, napisano iz perspektive jedne od marginalnih junakinja u originalu: dadilje male Adele, štićenice gospodina Ročestera.

Priča počinje 1830. godine u Francuskoj, kada devojčica po imenu Sofija odluči da se uhvati za poslednju slamku i pomogne majci na samrti tako što će lično, umesto posrednika koji se nije pojavio sa neophodnim novcem, odneti dvanaest spavaćica na kojima je njena majka, već bolesna, danonoćno radila. Sofija ne zna kako će biti dočekana kod naručioca – da li će poverovati u njenu priču ili će je optužiti za krađu? Uprkos svom optimizmu koji ju je terao da se probija kroz sneg do svog odredišta, Sofija nije mogla ni da zamisli značaj koji će u njenom životu imatu trenutak u kojem je zakucala na vrata doma Selin Varans.

Nakon što se od gladi, zime i uzbuđenja onesvetila u domu slavne balerine i nakon što se zgrejala i napojila, Sofiju će kod kuće, umesto ponosnog osmeha majke, sačekati grozna vest: majka je u njenom odsustvu preminula, a gospođa Ano, nastojnica, kao da je jedva dočekala da devojčicu smesti u dom za siročad. I to bi zasigurno bila njena sudbina, da madam Selin prethodnog dana u njoj nije videla nešto posebno i poslala po devojčicu Tusena, crnog dečaka u odelu lakeja, koji će od tog trenutka biti Sofijin najverniji prijatelj. Istog dana kada je upoznala svoju spasiteljku i svog novog prijatelja, Sofija je upoznala i supruga madam Selin, za koga će se u drugom delu romana ispostaviti da je gospodin Ročester, a da njegova priča, koju znamo iz romana „Džejn Ejr“, nije baš u potpunosti istinita.

Sticajem nesrećnih okolnosti, Sofija će se sa malom Adelom naći u sumornoj Engleskoj, na imanju gospodina Ročestera, daleko od od svoje drage balerine. Na tom imanju Sofija će upoznati Džejn Ejr, koju će nam predstaviti malo drugačije od Šarlote Bronte, ali i Bertu, jednu od najmisterioznijih ženskih likova u književnosti, koja je već privukla pažnju ovakvih interpteracija.

Cilj Bjanke Picorno bio je da ispriča drugu stranu poznatog engleskog romana, a ona zapravo nije prva kojoj su nedoslednosti Ročesterove priče zapale za oko. Najpoznatija interpretacija „Džejn Ejr“ svakako je „Široko Sargaško more“, koje je gotovo pola veka pre napisala Džin Ris, a koje autorka napominje kao svoju glavnu inspiraciju za pisanje romana. Baš kao u „Širokom Sargaškom moru“ i u „Francuskoj dadilji“ akcenat je stavljen na sporedne likove, koji po mišljenju ovih autorki, pričaju sasvim posebnu priču. Osim Berte, „lude žene sa tavana“, čiju stranu autorka zauzima i u ovom romanu, „Francuska dadilja“ obraća posebnu pažnju na majku devojčice kojoj je Džejn bila učiteljica, po Ročesterovim rečima, francuske balerine od koje je spasio svoju štićenicu koju je izvukao iz pariskog blata, kao i njene dadilje, sa kojom Džejn zbog njenog nepoznavanja engleskog jezika nije bila u bliskom kontaktu.

I zaista, ako se malo zamislite, zapitaćete se da li se čoveku koji osobu od krvi i mesa drži zaključanu godinama, a koji čak ni zaljubljenoj Džejn ne deluje posebno čovečno i blago, može baš u potpunosti verovati na reč. I upravo je taj crv sumnje, potpomognut prethodnom interpretacijom Džin Ris, naveo Bjanku Picorno da stane u odbranu francuske balerine „sumnjivog morala“.

Dela Bjanke Picorno uglavnom se bave socijalnim i političkim temama, poput rodne i rasne diskriminacije, klasnih razlika, feminističkih tema, itd. Iako je „Francuska dadilja“ roman namenjen mlađim čitaocima, ove teme su u njemu itekako prisutne (jer da, vrlo je važno da decu od početka učimo pravim vrednostima), što je možda i razlog zbog kojeg je ovaj roman našao svoj put i do starije publike. Uprkos svom stilu, koji je jedina stvar koji ovaj roman odaje kao književnost za mlade, ovo je izuzetno pametan i ironičan osvrt na jedno od najpoznatijih dela klasične engleske književnosti. U njemu se autorka dotakla pitanja položaja žene u društvu, problematike ropstva i klasnih razlika, kao i pojma dobrog vaspitanja (koji značajno varira od zemlje do zemlje).

Nakon što pročitate „Francusku dadilju“, možda ćete poželeti ponovo da prelistate „Džejn Ejr“ i proverite da li vam je nešto ipak promaklo.

Izvor: Stsh's Book Corner