Danas vam na malo drugačiji način nego inače pričam o knjizi „Francuska dadilja“ Bjanke Picorno, u izdanju izdavačke kuće Odiseja, iz koje su mi poslali ovu knjigu i zamolili me da odgovorim na nekoliko pitanja o njoj.
Najpre, šta je to „Francuska dadilja“?
U Francuskoj dadilji, Bjanka Picorno piše sopstvenu verziju Džejn Ejr: sporedni ženski likovi, koji su u originalnom romanu Šarlote Bronte bili u zapećku a ponekad čak i posmatrani s prezirom, u savremenoj obradi priče postaju heroine, u čije su sudbine upereni reflektori i kojima je pružena prilika da ispričaju svoje priče iz drugačij e – feminističke, socijalno osvešćene i revolucionarne perspektive.
Izvorno namenjen omladini, roman Francuska dadilja postao je moderni klasik, čitan i hvaljen među svim generacijama.
Šta bi rekla, za koji uzrast je ova knjiga (za koji raspon godina od-do, i za koji uzrast misliš da je najpogodnija)? Zbog čega?
Mislim da bi knjiga najviše zanimala one od 11 do 19 godina, decu pred ulazak u pubertet i tinejdžere, pretežno zbog uzrasta likova, ali i zbog načina pisanja. Iako knjiga obiluje teškim i arhaičnim rečima, savršeno je razumljiva, a pritom je odlična za proširivanje rečnika, kako mlađih tako i starijih čitalaca. Mislim da je dobra i kao uvod u klasike, jer se često poziva na velike svetske klasike i njihove pisce, ali i zato što ima duh velikih dela klasične knjževnosti .
Koliko ti je zanimljiv istorijski deo priče?
Istorijski deo priče bio mi je veoma interesantan. Doba nakon promena koje je Francuska revolucija donela savršena je podloga za istraživanje ljudskih ličnosti i njihovih stavova prema svojoj okolini i drugima, posebno vrlo specifičnih likova ove knjige. Vreme u koje je smeštena radnja je takođe zanimljivo zbog mnogih istorijskih ličnosti koje se u knjizi vrlo često spominju i koje su umnogome i uticale na stavove likova iz knjige.
Koliko ti je ovo uzbudljiva knjiga što se tiče same radnje?
Iako su na mene likovi ostavili najsnažniji utisak, radnja jeste uzbudljiva. Mislim da za sve događaje važi fraza „zatišje pred oluju“ i da su delovi u kojima je radnja dinamična i oni u kojima je statična vrlo lepo uklopljeni. Sa svakim krajem poglavlja morala sam da nastavim dalje da bih udovoljila svojoj mašti i otkrila šta se dalje dešava, dakle, knjiga ima ono nešto što intrigira čitaoca.
U kojim delovima knjige vidiš feminističku dimenziju i koliko vam je to interesantno?
Feministička dimenzija najupečatljivija je u delovima knjige u kojima se pojavljuju Olimpija i njena baka madam Ženevjev, ali mislim da je i sastavni deo ličnosti većine likova na kojima je fokus ovog romana i koje pratimo kroz gotovo celu priču (madam Selin, Građanin Markiz, Sofija, Tusen, grofica De Merlon…). Konkretno, mislim da je feminizam najvidljiviji u tome da malopre navedeni likovi nastoje da svima kojima mogu obezbede dobro školovanje, bez obzira na to ko su, želeći da svi imaju jednake mogućnosti koji god životni poziv odaberu. Feminizam je vrlo aktuelna tema i veoma mi se dopalo što sam imala priliku da je sagledam i u nekom drugom, pređašnjem vremenu, kada nije imao toliko pristalica koliko ima danas. Zaista sam uživala čitajući o avangardnoj grupici ljudi koji su likovi ove knjige.
Kako ti prija epistolarna forma romana (radnja izneta u vidu pisama)?
Pisma od kojih se sastoji više od polovine knjige su zasigurno pomogla u razumevanju i otkrivanju toga kakvi su likovi koji su nam predstavljeni i verujem da bi mi bilo daleko teže da se vežem za njih bez pisama. Ona su ta koja su likovima udahnula život. Pritom, pisma su za to vreme bila uobičajen način komunikacije i doprinela su tome da još više osetim duh tog vremena.
Kako ti prija starinski stil i rečnik?
Iskreno smatram da je starinski stil pisanja na neki način osveženje u moru savremene proze za mlade. I stil pisanja i rečnik su mi veoma prijali i sve vreme sam imala utisak kao da čitam neki od klasika tog vremena u koje je priča smeštena.
Koliko zvezdica (od 1 do 5)?
Ocena bi bila 4,5/5. Nije čista petica zato što knjiga u nekim delovima nije mogla u potpunosti da mi drži pažnju, mada su ti trenuci bili retki, i zato što sam dosta događaja i ishoda mogla da predvidim (pritom ne mislim na delove koji su direktno povezani s Džejn Ejr).
Mimo ovih pitanja, volela bih da dodam da se divim spisateljici na temeljnom istraživanju koje je obavila u procesu pisanja ove knjige kako bi svaka reč odgovarala vremenu u kom se odigrava priča, kako bi razmišljanja likova bila potkrepljena citatima velikih pisaca tog vremena i kako bi svi istorijski događaji bili što više približeni današnjim čitaocima.
Od srca vam preporučujem „Francusku dadilju“, koja je sve samo ne uobičajena priča. U njoj se može pronaći za svakog ponešto – i istorija, i drama, i nauka, i umetnost, i psihologija, a pre svega – zdravi stavovi veoma osvešćenih mladih ljudi.
