Doktor Proktora i njegove prijatelje čeka velika avantura. Mnogo većih razmera od onih na koje ste navikli. Borba sa istorijskim junacima i blizancima Trimom i Trulsom Traneom je gotova. Borba sa onim što je prošlost i onim što se dešava ispred naših očiju je gotova. Niko ne bi ni slutio da je borba budućnosti stigla. Da je smak sveta blizu. Veoma blizu. Kako će Doktor Proktor, Bule i Lisa sprečiti smak sveta? Da li će, uopšte, uspreti da spreče smak sveta ili će neko sprečiti njih, saznajte u romanu Ju Nesbea koji krije povezanost kakvu niste ni očekivali. Svaka povezanost sa stvarnim likovima je slučajna. Ili možda nije.

Norveška. Oslo. Gospođica Strube i predavanje o Svetskom ratu. Ništa neobično u naizgled običnom danu koji je osvanuo pod snegom. Susedna učionica. Trim i Truls Trane i novi učitelj umetnosti i rukotvorina Gregor Galvanijus (gos'n Hik). Brzi koraci i naglo otvaranje vrata susedna učionice.

Tu je većina učenika prestala da sluša i počela da zuri kroz prozor. Jer tamo, u snegom prekrivenom školskom dvorištu, videli su kako Truls i Trim Trane trče. To nije bio lep prizor, jer su Truls i Trim bili dva stvarno debela dečaka, i butine njihovih pantalona trljale su se jedna o drugu u trku. Ali njihov progonitelj nije bio ništa elegantniji. Gos'n Hik je bauljao u pogrbljenoj, krivonogoj poteri, kao neki trapavi los u papučama na prepodnevnom suncu. Razlog bauljanja i pogrbljenosti bila je radna stolica koja je, po svemu sudeći, srasla s turom gos'n Hikovih pantalona.

I naravno za nemili događaj su bili krivi niko drugi no blizanci Trim i Truls Trane. Ali niko nije smeo da ih izda. Mada, to je bilo i za očekivati od dobro poznatih blizanaca. Nešto drugo nije bilo u redu.

„Nešto nije u redu?“ - pitala je Lisa.„Video sam nešto tamo dole kad sam stigao. Sneg je zasuo...“„Šta“„Pa baš to ne znam. Nestalo je kad se sneg otopio.“(...)Bule, koji se već našao na nogama, pobednosno je pokazao nešto u snegu.„Šta je to“ - pitala je Lisa i prišla mu.„Tragovi“, odgovorio je Bule. „Otisci stopala.“

Otisci stopala koji nisu ličili ni na otiske životinja, a ni ljudi. Šta bi to moglo da bude? Prateći tragove koji su vodili prema školi došli su do sale u kojoj su se održavale vežbe za probe orkestra u kojem su Lisa i Bule svirali. Dobro poznatu salu koja se na trenutak učinila čudnijom. Čudan dan se približavao kraju sa poslednjim školskim časom, ali...

A postao je još čudniji tokom poslednjeg časa. Jer tada je Lisa shvatila šta nije u redu. Pogodilo juje u glavu kao Trulsova i Trimova grudva. Zastava školskog orkestra! Zastava sa žutim izvezenim imenom koju je videla stotinama puta! ŠKOLSKI ORKESTAR DELGEN. Ali na zastavi koju su videli stajalo je ŠKOLSI ORKESTAR DELAGEN. Bez k u prvoj reči. Lisa je primetila da se smrzla. Kako je to moguće?

Kraj časa i Lisa je htela da pokaže Buletu svoje zapažanje. Ali, vrativši se u salu, sve je bilo normalno. Sva slova su bila tamo baš onako kako bi trebalo da budu. Previše čudno da bi bilo istinito. To je mogao samo Doktor Proktor da otkrije.

„Hm...“ - kazao je Proktor. „A toj zastavi je nedostajalo jedno k u reči školski? Ali kada ste se vratili, ponovo je bilo tu?“Lisa je limnula glavom.Doktor Proktor se počešao po bradi.„Čarape“ - povikao je Bule.Lisa i Proktor su ga pogledali.„Bili su to tragovi čarapa“, kazao je Bule. „Znate, onakvih kakve postanu kada vam voda uđe u cipele i onda dođete kući i izujete se i u mokrim čarapama hodate po podu.“

Ideja i jeste imala podlogu. Dobru podlogu. Čarapokradica je među njima, samo je trebalo otkriti ko su čarapokradice i kako izgledaju. Čudan dan je postao još čudniji kada se Lisa vratila kući i videla roditelje koji su gledali Prvi hor Norveške.

„Ko sad peva?“ - pitala je Lisa.„Hor Halvarda Tenoresena“, zabrundao je otac. „Ko je Halvard Tenoresen?“ - pitala je Lisa.„Ko je Halvard Tenoresen?“ - ponovila je majka iznenađeno.„Stvarno, Liso, trebalo bi da više čitaš časopise o poznatima. Halvard Tenoresen je raspevani kiropraktičar iz Švedske. Najzgodniji horovođa južno od polarnog kruga. Pogledaj kako je lep. Čudo što nije oženjen.“

Odjednom sve je postalo čudnije nego što je ranije bilo. Čudnije od čudnijeg. Ceo dan se pretvorio u niz događaja koji nisu imali logičnog odgovora. Sutrašnji dan je bio samo nastavak onoga što se desilo. Svi su bili opsednuti Prvim horom Norveške, a niko nije ni primetio da su na vestima nakon takmičenja objavili povećan broj krađa čarapa. Niko osim Lise. Kako će Halvard Tenoresen postati predsednik u državi koja ima samo kralja? Kako će zaslepljena masa slepo verovati svemu što se dešava? Da li je program koji nam se nudi zaista ono u pta slepo verujemo? Kako će ljudi koji su pravilno govorili početi da izostavljaju slova i menjaju jedne glasove za druge? Ko je imun na dešavanja koja će uslediti? Ko su čarapokadice i odakle dolaze? Odgovore na ova pitanja saznajte čitajući knjigu koja će vam pored odgovora ponuditi još pitanja. Ne verujete? Pročitajte pre nego usledi smak sveta ili pre nego ga „Petoro nepobedivih“ spreče. Ko su oni? Rekoh vam da mnogo pitanja proizilazi iz postavljenih pitanja. Na vama je da ih otkrijete.

P.S. Priča o Doktoru koji pokušava da se prilagodi svetu odraslih je mnogo više od onih okvira priče na koje ste navikli. Ova priča nema granica ni ograničenja. Sve je moguće. Čak i ono u šta ni sami niste verovali. Odlazak u svemir uz pomoć prdipraha, povratak u prošlost uz pomoć vremeplovne kade, dolazak u sadašnji trenutak u kome su se sjedinile prošlost i budućnost. Sve je neizvesno i sve je očekivano i u isto vreme ništa nije neizvesno niti očekivano. Priča o Doktor Proktoru je mnogo više od priče o pokušaju da se odraste. Priča o prijateljstvu za sva vremena i priča o ljubavi koja je bezvremenska. Svakog puta se zapitam da li će se roditi neka nova ljubav. I zaista se rodi i biva jača od svega što se do tog trenutka nazivalo ljubavlju. Zato ovu knjigu (kao i ostale dve koje se tiču Doktor Proktora) preporučujem svima koji veruju u pravo prijateljstvo i iskrenu ljubav. Svima koji veruju da nije potrebno odrasti da bismo razumeli svet odraslih. Svima onima koji su zadržali dete u sebi i nisu mu dozvolili da odraste.

Izvor: Učiteljica koja ne želi da odraste