Dešava vam se da vam misteriozno nestaju čarape? I to uvek samo jedna?
Dešava se to svima, verovali ili ne. Niste vi krivi. Kriva su veoma neobična i šašava bića koja žive u gotovo svakom domu, a zovu se čarapokradice. Neki tvrde da su oni izmišljeni i da ne postoje.
Niste ih nikada videli? Pa ni ne treba da ih vidite!
Samo jako mali broj ljudi na svetu ih je video. To su profesor Rene Loknar i gospodin Egon Lovor, po zanimanju muzičar…
Izmišljena stvorenja?!
Ma đavola izmišljena! Stvarni su da stvarniji ne mogu biti i ja već ne znam šta da uradim da ih obuzdam.
Moj Dragan redovno ima problem uparivanja čarapa. UVEK fali samo jedna čarapa. KAKO???
Hajde mi sad recite da se to vama nikada ne dešava. Ma nemoguće!
Šrut nam je otkrio u čemu je fora i ja ću od sada bar da znam kako da se ponašam. Ako ništa drugo, bar više neću biti ljuta na mašinu za veš ili na moju kerušu Linu. Sirota! Uvek je okrivljena za nestanak čarapa.
Elem, gde stadoh? Aha, da! Kod čarapokradica…
Kažu da je Šrut ovom knjigom stvorio likove toliko omiljene da sada više ne silaze ni sa televizije, ni radija, ima ih i u stripovima, u pozorištima, na filmu… iritantna bića, ali dražesno čudesna.
Pavel Šrut je počeo da objavljuje poeziju šezdesetih godina prošlog veka, u vreme kada je Čehoslovačka bila pod sovjetskom okupacijom. Bilo je to jako teško vreme za pisce, jer im nije bilo dozvoljeno da objavljuju ništa osim knjiga za decu. Zapravo, sve osim dečijih knjiga. Tako su se pisci dovijali, pa objavljivali nenadzirana izdanja knjiga za decu i kroz njih prenosili svoje ideje, pa čak nekada i političke stavove.
Upravo je zbog toga češka književnost toliko bodata, slojevita i nadasve kvalitetna. Šrut upravo spada u tu generaciju „zabranjenih“ pesnika i pisaca. Dobitnik je brojnih nagrada, od najbolje knjige za decu do nagrada za životno delo.
Kako čarapokradice oduvek žive s ljudima, nije ni čudo da su od nas pokupili sve one dobre i loše osobine. Šrut, opisujući svet čarapokradica, istovrenemo opisuje i svet ljudi i društvo koje nas okružuje, pomalo se rugajući, ali na jedan izuzetno mudar i šaljiv način, oprezno i nenametljivo ostavljajući čitaocima da sami procene likove i njihove postupke.
U knjizi lepo kaže ovako: „Roman Čarapokradice ima sve što knjiga za decu treba da ima: junake koji su dovoljno neobični da privuku dečju pažnju i dovoljno nalik deci da tu pažnju zadrže, literarno majstorstvo zahvaljujući kojem se u detinjstvu izgrađuje književni ukus, humor, toplinu i zanimljiv zaplet koji će deci predstaviti književnost kao avanturu koja mami na istraživanje i nudi uživanje“.
Ja bih na ovo dodala samo i to da isto uživanje nudi i nama odraslima, ma koliko godina da imamo. ?
Knjizi “Čarapokradice” sam dala maksimalnih ★★★★★ (5*) na GoodReads-u, bez dileme.
Pročitala sam mnogo dečijih knjiga u životu, ali rekla bih slobodno da je ovo jedna od najlepših, najzabavnijih i najzanimljivijih dečijih knjiga koju sam u životu pročitala. Bez preterivanja.
Roditelji, ako vaše dete počinje da čita, potrudite se da svoju knjišku pustolovinu započne baš sa ovom knjigom. Biće to pravi izbor.
U knjizi kaže ovako (ponovo citiram): “Zbog lepote jezika čuvenog pesnika koji je zablistao u ovoj knjizi i humorističkog efekta obešenjačkih igara rečima, preporučuje se da se ‘Čarapokradice’ naglas čitaju. Ovaj roman je postao omiljeno porodično štivo, koje vole i deca i odrasli.”
Ovakav izlet u dečiji svet prijaće i svakome od nas matorih dečijih duša.
Fotografija: Zemlja knjiga
