Kada biste pravili žurku, koga biste pozvali? Sigurno bi počeli sa pravljenjem spiska od onih koji su nam najbliži. Najboljih drugova i drugarica. Ali, šta bi bilo kada ne bismo mogli da imamo najbolju drugaricu zato što ona već ima drugu najbolju drugaricu? Šta bi bilo kad bi bilo? Ili šta bi bilo kada bi zaista bilo ovako? I jeste zaista ovako, makar za heroinu romana ,,Žurke u pidžamama", Ružu, pre kojom se nalaze veliki zadaci: naći prijateljice i napraviti žurku u pidžamama. Roman „Žurke u pidžamama“ će svakoga od nas, na jedan humorističan način, vratiti u detinjstvo i sve one probleme koje odrastanje i prihvatanje nosi.
Ruža je deo društva devojčica sa cvetnim imenima. Njih pet su napravile tajni klub koji se zove Cvetići.
Uvek sam želela da budem u nekom super tajnom klubu. To je super stvar, skoro super kao kad imaš najbolju drugaricu. Kopkalo me je da li će na Selinonoj rođendanskoj pidžama žurki biti baš samo njene najbolje drugarice. Selena je neprestano trtljala o svojoj žurki u pidžamama, te kako će izgledati, te kako zna da neće trenuti čitave noći.
Preseliti se u drugi grad je možda najlakše. Prilagoditi se i biti prihvaćen je teže. Ruža je nova devojčica u školi, a kao što svi znaju to uopšte nije lako. Posebno kada nemaš najbolju drugaricu. Tačnije imaš njih četiri, ali svaka od njih već ima najbolju drugaricu. A da li postoji veća radost od one kada znaš da ćeš prisustvovati rođendanskoj žurki jedne od njih četiri? A možda budeš pozvana i na sve četiri žurke. Radosti veće nema.
,,Možemo sve da napravimo žurku u pidžamama za svoj rođendan", brzo se ubacila Jasmina. ,,Onda će svaka od nas moći da izabere kakva će biti njena pidžama žurka. Ako nas puste. Moja mama šizi od posla oko mog malog brata, ali mislim da će me pustiti da napravim pidžama žurku“.
Svaka od njih bi našla način da napravi svoju žurku, ali ne i Ruža. Ruža nije videla način na koji bi mogla da se odvija žurka, posebno oko dela kada bi drugarice trebalo da prespavaju kod nje.
Ja ne mogu da napravim žurku u pidžamama. Nisam htela da im kažem zašto. Možda bih mogla da kažem Jasmini. Ali nisam htela da pričam ostalima. Naročito ne Radi.
Ružino negodovanje žurke ima mnogo veći razlog nego što se da zamisliti. Razlog tome je, ustvari, sestra Maja.
Maja nije moja mlađa sestra, nije beba. Uopšte nije mala. Ona je moja starija sestra. Ima jedanaest godina, ali ne ide u peti razred. Ona uopšte ne ide u moju novu školu. Nije išla ni u moju staru školu. Nije nikad ni išla u školu. Ostajala je kod kuće s mamom, sve do nedavno, kad je krenula u specijalnu školu. Zato smo se i preselili, da bi Maja mogla da ide u tu posebnu školu. To je posebna škola zato što je Maja dete sa posebnim potrebama. To je najbolji način da je opišem.
Ružino negodovanje žurke ima mnogo veći razlog nego što se da zamisliti. Razlog tome je, ustvari, da mnogi ne znaju da prihvate decu koja su drugačija. Decu koja su posebna. Ranije su u starom gradu ljudi i deca imali stare ružne navike da se podsmevaju i ne prihvataju ono što je drugačije. To je razlog zbog kojeg se Ruža plaši novog grada. A posebno pidžama žurke, koja bi podrazumevala ne samo noćenje u kući već i upoznavanje sa Majom. Sam proces upoznavanja i nije bio značajan kao prihvatanje Maje.
Selena, Nevena, Rada, Jasmina i ja bile smo strašno uzbuđene zbog pidžamama žurke. U školi nismo prestajale da pričamo o tome, čak ni na časovima. Stvarno smo preterale s trtljanjem i domunđavanjem, pa se na kraju učiteljica naljutila na nas.
Rada je, naravno, pronašla način da bude glavna i u centru pažnje time što je krivicu zbog trtljanja i domunđavanja prebacila na Ružu. Ali, to nije poremetilo odnos Ruže sa ostalim devojčicama. Ruža je i dalje bila pozvana na Selenin rođendan. I na svaki rođendan koji je usledio. Čak i na Radin. Ali... uvek postoji veliko ALI. Kako će proći svaki od rođendana? Kako će izgledati Ružina žurka u pidžamama? Kako će ostale devojčice prihvatiti Ružinu sestu, Maju? Kako će Rada biti „nagrađena“ za svoje ponašanje? Odgovore na sva ova pitanja možete pronaći u romanu „Žurka u pidžamama“ koji će Vam pored detaljno organizovanih žurki ponuditi i ovakav kraj, a kako je došlo do njega, saznajte sami:
Sada smo Jasmina i ja najbolje drugarice, a Selena i Nevena su najbolje drugarice, i nas četiri smo magična četvorka u školi. Rada ne deluje kao da joj se sviđa kako stvari stoje, ali ne može nam ništa – zato što zna da bismo mogle da je izblamiramo.Sve zahvaljujući Maji! Ona je najbolja sestra na svetu.
P.S. Čitajući roman „Žurke u pidžamama“ pomislila sam, prvenstveno na teškoće koje je nosilo odrastanje, da bih shvatila da ni jedan od datih problema, zapravo i nije problem. Glavni problem smo mi sami. Mi smo ti koji ni od čega prave problem iz straha da li ćemo biti prihvaćeni. Da li će okolina koja je deo nas biti prihvaćena. To je samo jezgro oko koga bi trebalo da se brinemo. Porodica koja ne odustaje od nas bez obzira na breme koje nosi. Porodica koja nas stavlja na prvo mesto, čak i kada je nekome potrebno više pažnje od nas samih. Porodica koja i jeste osnova ovog romana, jer da nije iste ne bi ni bilo žurki o kojima je reči. Zato bih preporučila ovaj roman svima onima koji odrastaju, da shvate da će nam se ponekad činiti da su svi protiv nas, pa čak i porodica. Ali nije tako. Da shvate da je sve osim porodice u životu manje bitno. Porodica će uvek naći načina da budemo srećni. Preporučila bih ovaj roman i odraslima, da se podsete problema koje odrastanje nosi. Da zastanu i razmisle da li dovoljno pažnje poklanjaju onima kojima pažnja treba. Da oslušnu i razgovaraju sa svojom decom o svemu. Samo tako će odrastanje biti lakše. Prihvatanje će ostati po strani kada znamo da uvek možemo da se vratimo onima koji nam bezuslovno pružaju mnogo više od prihvatanja.
