Zajedno u prašumi je roman savršen za one koji uživaju ili tek počinju da uživaju u prirodi i vrlo važan roman za one koji žele da o njoj uče. Ova sažeta, ali uzbudljiva i činjenicama bogata priča dolazi iz pera biološkinje Sare Rataro. Sara je uz serijal o dečaku Samuelu i njegovim pustolovinama u divljini doživela veliki uspeh i popularnost u Italiji.

Roman Zajedno u prašumi, na manje od stotinu stranica, govori nam o gorilama, koje i kolike su sličnosti između gorila i čoveka, o tome kako komuniciraju, kako se igraju, kako brinu jedni o drugima, ali i o problemima sa kojima se već skoro čitav jedan vek suočavaju oni koji pokušavaju da zaštite gorile i prašumu oko njih. Činjenica da o ovim temama piše biološkinja, još više daje na važnosti i istinitosti problema tematizovanih u ovoj priči. Neosporno je da se autorka oslanjala na Dajan Fosi i Gorile u magli, jer se i glavna junakinja, etološkinja, služi metodama koje su potekle od Dajane Fosi i sama je ističe kao jednu od svojih uzora.

Ova priča možda najviše crpi lepotu iz paralele – surova realnost i savršenstvo ideala kojima teže zaljubljenici u prirodu. Upravo tako je opisana i sama priroda kroz reči glavnih junaka: „Priroda je zaista savršena!“ uzvikuje etološkinja Sara posmatrajući ponašanje gorila prema okruženju, ali takođe na kraju knjige upozorava svog sina da je priroda vrlo surova. Sa ovime se dečak Samuele susreo kada je saznao da majke gorile moraju da žrtvuju svoje mladunce kako bi se priključile novom čoporu, da je to način na koji odrasli mužijaci uspostavljaju svoju dominaciju, ali je već imao i svest o tome da su oni takođe sposobni da se do smrti bore kako bi zaštiti svoj čopor. Upravo iz ovog razloga, na Samuelea gorči i teži utisak ostavlja saznanje da zbog zarade ljudi love i ubijaju ove snažne životinje.

Kroz čitav roman ukazuje se na probleme sa kojim se suočavaju oni koji pokušavaju da zaštite prirodu i njene stanovnike. Jedan od njih je i problem zakona, mogućnost da lovokradice koje su uhvatili ne ostanu iza rešetaka, no kroz svoje mlade likove Sara Rataro jasno proklamuje da borba za pravdu može biti uzaludna, ali da je smislenije pokušati da se do nje dođe, nego se ne boriti uopšte.

Zato su pored odraslih, bitna dva mlada lika, Ana i Samuele, dovoljno hrabri i tvrdoglavi da se suprotstave svemu što je pogrešno u odnosu ljudi prema prirodi, hrabri da saznaju istinu i da uprkos svim opasnostima istraju u nastojanju da pomognu gorili, na to podstaknuti onime što su prepoznali u gorilinom pogledu. Saosećanje, vera da se između ljudi, ali i između ljudi i životinja, mogu ostvariti veze koje su više od reči, više od vidljivog i opipljivog, igraju veliku ulogu u motivaciji ovih likova, kako bi i nas motivisali da u svetu nađemo iste veze.

Još jedna intenciozna ideja autorke je da ukaže na značaj žena u nauci. Sve priče kojima Sara obasipa svog sina su o istraživačicama, tako Samuele primećuje: „Da li su svi poznati etolozi žene?“, na šta majka odgovara da oni najhrabirji jesu. Tu ideju upisuje i u lik devojčice Ane, ona je ta koja se prva suprotstavlja zabrani oca da ga prate i sa povređenom nogom iskrače iz automobila i kreće u pomoć gorili. Ana je od početka predstavljena kao personifikacija prirode u kojoj se nalaze, crvena kosa – kao zemlja po kojoj hodaju, zelene oči – kao prašuma u kojoj se nalaze, ćutljiva – više sluša nego što govori, obraća se najviše osmehom i više govori pogledom.

Roman Zajedno u prašumi obiluje činjenicama i informacijama iz sveta nauke, u njemu saznajemo o tome šta je ekspedicija, transekt, topofil, rezervat, bushmeat, pruža nam mnoge detalje o gorilama, upoznaje nas sa tim zašto su znakovni jezik i test ogledala bitni za dosadašnji radi i istraživanja o primatima, ispričane su priče o proučavaocima i istraživačicama, odgajivačima gorila i njihovim štićenicima, a o svim ovim pričama dodatno možemo istražiti i proširiti svoja znanja, jer ovaj roman definitivno na to inspiriše i uz to, shvatiti najbitnije – koliko naša uloga može biti značajna u očuvanju prirode i drugih vrsta sa kojima živimo zajedno na ovoj planeti.

Piše: Marina Čolović

Izvor: Makart Offinger