Danas zvanično započinjem ono što sam vam najavila. Kako sam sa izdavačkom kućom Odiseja napravila divnu saradnju, dogovor je takav da ću vam u početku predstaviti knjige za decu. U današnjem tekstu ćete pročitati recenziju knjige za uzrast 6-8 godina, koju je napisala Jasminka Petrović, a zove se Hoću kući.
Želela sam da recenzije poređam prema uzrastu kome je knjiga namenjena, učinilo mi se da je tako najprimerenije. Prijateljica moje bake je meni glumila biblioteku sve dok nisam pošla u školu. Jednom nedeljno bi mi donela knjigu na čitanje, baka bi mi to čitala svake večeri pred spavanje, pa sam tako naučila da čitam i pre nego što sam pošla u predškolsko. Pokušala sam da ovu knjigu pročitam upravo iz te perspektive deteta od šest godina koje je na pragu ulaska u neki novi život.
Teorijski, priča je odlično postavljena. Dinamična je, nema mnogo likova, forma neće nikako opteretiti decu koja je budu čitala. Žanrovski bismo ovu priču mogli okrakterisati kao fantastičnu, ali sa velikom dozom pedagoškog u sebi. Protkana nonsensom i humorom, ova knjiga decu zauzima prilično dobro mesto u savremenoj literaturi za decu. U delima za decu najvažnija je jezička ekonomičnost i čitljivost, a jezik Jasminke Petrović te uslove svakako ispunjava. Ono što je mene posebno oduševilo jesu fenomenalne ilustracije Ane Petrović.
Priča o dečaku koji traga za novim roditeljima zato što su stari, razume se, ne odgovaraju, o njegovoj nesvakidašnjoj avanturi na planeti drugih roditelja, pa sve do samog povratka kući sve vreme najmlađim čitaocima drži pažnju. Na jedan suptilan i nenametljiv način, Jasminka Petrović izvodi pedagošku poruku dela da su roditelji jedni jedini na svetu, takvi kakvi su nam i dodeljeni.
Jako sam zadovoljna ovim Odisejinim izdanjem. Nekako mi se čini da je sve lepo upakovano i odlično osmišljeno za decu koja tek počinju da čitaju. Delo nosi jasnu poruku i ja ovu knjigu svakako preporučujem.
