Izdavačka kuća Odiseja iz Beograda svake godine najmlađim čitaocima predstavlja nove autore čija se dela prethodno nisu mogla čitati na srpskom jeziku. Iako nam poznata imena ponekad ulivaju više poverenja, setimo se da su nam u nekom trenutku i omiljeni pisci bili novi. Isti je slučaj i sa knjigama za decu, pa tako danas najmlađi čitaoci širom Srbije s oduševljenjem čitaju i preporučuju knjige autora kao što su Džeklin Vilson ili Bjanka Picorno čiji su romani, uprkos svetskoj popularnosti, čitalačkoj publici predstavljeni tek pre nekoliko godina.

I ove godine Odiseja se potrudila da odabere najzanimljivije naslove iz bogate svetske produkcije dečje književnosti, stavljajući akcenat na pisce koji našoj publici nisu bili poznati. Među klasicima književnosti, svetskim bestselerima i dobitnicima prestižnih internacionalnih priznanja, svako dete može odabrati priču po svojoj meri.

Klasik britanske književnosti za decu „Pozajmljivači” spisateljice Meri Norton objavljen je davne 1952. godine, ali je tek 2020. godine preveden na srpski jezik. Za ovaj roman Meri Norton dobila je nagradu Karnegi, najprestižniju britansku nagradu za dečju književnost, i time se zauvek upisala na listu najznačajnijih britanskih pisaca za decu. Povodom 70. godišnjice dodeljivanja nagrade Karnegi (2007) organizovano je glasanje za najbolju nagrađenu knjigu. Na objavljenoj listi deset najboljih knjiga našli su se i Pozajmljivači. Zahvaljujući nedorečenom kraju romana a na zahtev nestrpljive publike, Meri Norton je napisala još nekoliko nastavaka a priča o Pozajmljivačima i dan danas inspiriše umetnike – adaptirana je u brojne pozorišne predstave, igrane i animirane filmove.

Roman prati poslednje Pozajmljivače koji žive u staroj kući koja je nekad vrvela od malih ljudi koji preživljavaju tako što od ljudi pozajmljuju (odnosno uzimaju bez pitanja) sve što im je potrebno za ugodan život. Sada su ostali samo Satići – mama Zvoca, tata Ljusko i ćerka Arijeta – a čin pozajmljivanja čini se opasnijim nego ikad. Kada mala Arijeta konačno ubedi oca da je povede u pozajmljivanje, dogodiće se nešto od čega svaki Pozajmljivač strepi – biće viđena! No, kasniji događaji u romanu odgovoriće na pitanje koje ove male ljude muči od njihovog postanka – da li Pozajmljivači i ljudi mogu biti prijatelji?

Roman „Kuća bez ogledala” Mortena Sandena moderna je priča o suočavanjem sa gubitkom voljene osobe i sopstvenim strahovima o kojima nam je ponekad teško da govorimo. Inspirisana klasičnim romanima o ukletim kućama, ova topla priča o prihvatanju sebe smeštena je u jezivu atmosferu stare kuće u kojoj nema ni jednog jedinog ogledala. Glavna junakinja Tumasina zabavlja se sa vršnjacima istražujući nekorišćene prostorije stare vile. Za to vreme odrasli rođaci raspravljaju o tome šta uraditi sa kućom dok njena vlasnica Henrijeta leži na samrti. Kada najmlađa devojčica u društvu, Signe, otkrije skrivenu prostoriju punu ogledala i čudnovatu devojčicu Heti koja u njoj stanuje, Tumasina će shvatiti da nedostatak ogledala u kući nije samo hir stare Henrijete.

Autor romana, Morten Sanden, rođen je 1962. godine u Stokholmu. Napisao je više od 40 knjiga za decu i mlade za koje je dobio brojne nagrade među kojima se ističe prestižna švedska nagrada Astrid Lindgren. Smatra se jednim od najznačajnijih savremenih švedskih pisaca za omladinu. Član je švedskog Udruženja pisaca kriminalističkog romana (Svenska Deckarakademin) i Udruženja pisaca za decu (Svenska barnboksakademin) a od 2018. i član žirija koji dodeljuje čuvenu internacionalnu nagradu za dečju književnost ALMA (Astrid Lindgren Memorial Award). Srpsko izdanje romana ilustrovao je Ištvan Lakatoš, poznati mađarski pisac i illustrator čije smo knjige Kockograd i serijal o Emi i Tesli imali prilike da čitamo, takođe u izdanju izdavačke kuće Odiseja. Lakatoš je poznat kao mađarski Tim Barton i njegova estetika se savršeno uklopila sa melanholičnim stilom Mortena Sandena, zbog čega roman „Kuća bez ogledala” čitaocima dugo ostaje u sećanju, kako zbog dirljivih pouka, tako i zbog divnih ilustracija kojima je ukrašena.

„Samo ne Ajvi Poket”, prvi deo u serijalu o istoimenoj devojčici australijskog pisca Kejleba Krispa, osvojio je čitaoce širom sveta i preveden je na sve veće svetske jezike. Ajvi Poket svakako nije uobičajeni junak književnosti za decu, naprotiv bliža je antijunaku, posebno ako pitate ljude koji su je upoznali i vrlo brzo od nje pobegli glavom bez obzira. Ajvi je ubeđena da je savršena – ona ima urođeni instinkt ruskog špijuna, budističkog monaha, odlikovanog generala i krave na sedativima, ali slika koju ova dvanaestogodišnja sluškinja ima od sebi daleko je od realnosti. No, kada joj čuvena grofica (koja je zasigurno ne poznaje dobro) poveri vrlo važan zadatak – da određenog dana u određeno vreme preda vrednu ogrlicu jednoj devojčici – Ajvi će učiniti sve da ispuni poslednju želju čudne starice i vrlo brzo će se naći u kovitlacu opasnih intriga, misterija, zavera i fantastičnih stvorenja. Doživljaji Ajvi Poket inspirisani su detektivskim romanima Šerloka Holmsa i smešteni u viktorijanski London, omiljeni istorijski period Kejleba Krispa. Izuzetno duhovit i napet, ovaj roman garantuje dobru zabavu i kikotanje čitalaca, bez obzira na uzrast. A kada stignete do poslednjih strana, već će biti kasno – bićete zaljubljeni u Ajvi i nećete moći da dočekate njene nove avanture.

Izvor: Danashttps://www.danas.rs/kultura/prvi-put-srbiji-novi-naslovi-za-najmladje-citaoce/