Roman Izuzetne žene Grand hotela inspirisan je istinitom biografijom prve žene preduzetnice i pionirke hotelske i turističke industrije u Švedskoj, u vreme kad se to od žena nije očekivalo. Rut Kvanstrem-Džouns je na osnovu događaja i osoba iz života ove izuzetne žene stvorila priču o snazi, volji, željama, ljubavi, priču o predanosti poslu, ali i o posvećenosti ljudima, gde nema mesta zlu i sebičnosti.

U ovom tekstu pročitajte osnovne i najznačajnije podatke o Vilhelmini Skug, a uz roman otkrijte koliko i na koji način ih je spisateljica iskoristila za priču o svim ženama, u svakom vremenu.

Vilhelmina Skug je rođena na Gotlandu 1850. godine. Bila je ćerka učitelja Jakoba Valgrina i Stine Lene Brugren. Nakon što je Vilhelminin otac umro 1856. godine, otišla je da živi sa svojom bakom po majci koja ju je i odgajila. Sa samo 12 godina, Vilhelmina Skug je, samostalno i na svoju inicijativu, otputovala iz Gotlanda u Stokholm parobrodom. Kada je stigla u prestonicu, zaposlila se kao dadilja. Na putu do posla, svakodnevno je prolazila pored restorana „Stremparteren“ ispod Norbroa. To je bio jedan od najboljih restorana u Stokholmu u to vreme i Vilhelmina Skug je bila odlučna da se tamo zaposli. Konačno je u tome uspela 1863. godine, kad ju je restoran zaposlio kao peračicu sudova. Radila je i do 16 sati dnevno. Vlasnik restorana, August Davidson, ubrzo je primetio njen neumorni rad i zalaganje i započelo je njeno napredovanje unutar objekta.

Kada je Vilhelmina Skug imala 25 godina, napustila je Stokholm i uputila se ka Jevleu, tadašnjem gradu u razvoju u domenu drvne industrije. Tamo je počela da radi kao blagajnica u Gradskom hotelu (Stadshotellet). Večeri je provodila učeći jezike i knjigovodstvo.

Jedne večeri, čovek je ušao u hotel i zatražio sobu i obrok. Kada je Vilhelmina Skug shvatila da su sve sobe zauzete i da je restoran zatvoren za taj dan, dozvolila mu je da koristi njenu sobu i napravila mu sendvič. Ova odluka joj se pokazala korisnom godinu dana kasnije, kada se prijavljivala za posao koji je podrazumevao vođenje restorana na železničkoj stanici u Storviku. Čovek kome je pomogla u Gradskom hotelu, zapravo je bio generalni direktor državne železnice (Statens Järnvägar, SJ) u čijem posedu je bio ovaj restoran restoran.

Do 1876. godine, Vilhelmina Skug je prikupila dovoljno kapitala i pronašla voljne investitore koji su joj omogućili da izgradi sopstveni hotel u Storviku. Iste godine osnovala je i kompaniju AB Vilhelmina Valgrin, koja je 1884. godine kupila hotel železničke stanice u Bolnasu. Direktor železnice Jevle-Dala bio je toliko impresioniran njenim preduzetničkim duhom i načinom na koji je vodila posao da ju je zamolio da preuzme upravljanje turističkim hotelom Retvik. Vilhelmina Skug je prihvatila ponudu dok je istovremeno vodila Gradski hotel u Jevleu, gde je nekada bila zaposlena.

Godine 1888. udala se za trgovca vinom Pera Samuela Skuga.

Vilhelmina Skug je činila mnogo više od upravljanja svakodnevnim radom svojih hotela: razvila je ono što je tada bila švedska turistička industrija u nastajanju. Dovela je tekuću vodu i struju u hotele na železničkim stanicama u Storviku i Bolnasu, koji su se u to vreme smatrali „modernim“ i nisu se uzimali zdravo za gotovo. Štaviše, iznajmljivala je velike površine zemlje kako bi ponudila lovne i ribolovne ture, čime je dovela do razvoja avanturističkog turizma u Švedskoj. Takođe, preko svojih hotela uspela je da sklopi ugovor sa svetski poznatom turističkom agencijom Kuk u Londonu. Išla je na mnoga putovanja po Evropi kako bi stekla inspiraciju za dalji razvoj hotela.

Pred izložbu u Stokholmu 1897. godine (Opšta umetnička i industrijska izložba u Stokholmu), izložbeni komitet je Vilhelmini Skug poverio upravljanje organizacijom šest velikih stambenih zgrada na Štrandvegenu u Stokholmu, koje bi obezbeđivale hotelski smeštaj tokom izložbe. Kao i većinu stvari koje je Vilhelmina Skug preuzela, i ovaj zadatak je obavila sa bravurom, privukavši pažnju uprave Grand hotela u prestonici. Vilhelminu Skug, direktorku hotela sa Gotlanda, lično je izabrala uprava Grand hotela da vodi njihov objekat i od 1901. godine to je činila sa fokusom na sistematski red. Vilhelmina Skug je takođe nadgledala izgradnju Grand Hotela Rojal i njegove zimske bašte, završene do 1909. godine. Ovaj hotel je imao veliku fontanu i murale koji prikazuju zamak Drotningholm i Visbi, u nastojanju da posetioce upozna sa različitim atrakcijama dostupnim u Švedskoj.

Godine 1910. Vilhelmina Skug je, ne u potpunosti svojom voljom, podnela ostavku na mesto izvršnog direktora Grand hotela. Vremena su se promenila: ekonomska kriza je bila na pragu, gosti su prestali da dolaze, a Vilhelmina Skug je preuzela krivicu. Međutim, dozvoljeno joj je da nastavi da živi u jednom od apartmana u susednoj palati Bolinder, odmah pored hotela, sve do svoje smrti.

Vilhelmina Skug je umrla u Stokholmu 1926. godine. Sahranjena je na groblju Nora u Solni.

Lorentina Wilhelmina Skogh, www.skbl.se/sv/artikel/WilhelminaSkogh, Svenskt kvinnobiografiskt lexikon (article by Bodil Hasselgren), preuzeto 2025-10-20.