Ako se upoznate sa pravim knjigama kao dete, onda ćete najverovatnije nastaviti da čitate i kad odrastete. Čitanje nije samo važno kao umetnička forma, potreban nam je i jezik da bi smo mogli da čitamo i pišemo, što je neophodno da bi smo razumeli društvo. To je zapravo demokratsko pitanje – što su bolji čitaoci, to su veće mogućnosti da se promeni svet i da ne budete prevareni – kaže za Danas Lota Olson, književna kritičarka iz Švedske, gost-predavač na seminaru o književnoj kritici za dečju književnost, koji je na 63. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu organizovala izdavačka kuća Odiseja.
Lota Olson je više od tri decenije novinarka švedskog jutarnjeg lista Dagens Nyheter, a poslednjih 17 godina poznata je kao književna kritičarka za dečju književnost i krimi romane za odrasle.
* Ako je dobra dečja knjiga, kako ste rekli na seminaru, ona koju mogu da čitaju svi uzrasti i da je u suštini najvažnija dobra priča, šta treba da sadrži dobra kritika u književnosti za decu?
– Suštine dobre kritike je da bude spona između knjige i čitaoca. To je veoma teško postići. S jedne strane važno je dobre knjige pokazati svima, ali s druge strane morate da vodite računa da je svaki čitalac posebna priča. Idealna situacija je da se deca susreću sa mnogim knjigama i da uz pomoć roditelje, bibliotekara ili učitelja izaberu za sebe onu koja je za njih najprikladnija. Kritičar se obraća svima, a srž dobre kritike je bude u stanju da pokaže o kakvoj je knjizi reč, tako da čitaoci mogu da prepoznaju da i je to knjiga za njih ili ne.
* Na seminaru se mnogo pričalo o savremenoj dečjoj književnosti. Šta je je sa klasicima za decu i proverenim književnim vrednostima u tom žanru?
– I ja sam o tome razmišljala tokom seminara, jer smo se nekoliko puta vraćali na to da je taj jezik deci težak za razumevanje. Jako je teško sa klasicima i za decu i za odrasle. Volela bih da svi mogu da pročitaju Avanture Toma Sojera, ali nažalost ne mogu. Moguće je da za 50 godina klasici dečije literature postanu klasici za odrasle. Svakako to može da se proba, ali rizik je da će se deca uplašiti zato što je to suviše kompleksno za njih i teško im je da to čitaju. U Švedskoj smo prošle godine imali slučaj pisca i ilustratora koji su napravili slikovnicu o Hamletu. Bila je divna, a mnogi odrasli čitaocu su izjavili da prvi put razumeju o čemu se radi u ovom Šekspirovom delu. Mislim da je jako važno da imamo tu sposobnost da stare priče ispričamo na novi način.
* Kuda to onda ide naša civilizacija i šta je sa tom decom događa?
– Možda će pronaći nove puteve ka toj klasičnoj književnosti.
* Dolazite iz Švedske koja ima veliku tradiciju kad je reč o literaturi za decu. U čemu je tajna čitanosti i uspeha skandinavskih, a posebno švedskih pisaca za decu?
– To je komplikovana stvar. Kratak odgovor glasio bi: Astrid Lindgren. Prva njena knjiga objavljena je 1945, to je bila Pipi Druga Čarapa. To je bio novi način posmatranja dece i ona je bila neverovatno uticajna tokom pedesetih, šezdesetih godina, a i kasnije. Bila je i izdavač – radila je u izdavačkoj kući i mala je veliki uticaj na to koje se knjige za decu objavljuju. Ona sama napisala je najpopularnije dečje knjige. Kad je počela da radi, državna TV je odmah započela saradnju sa piscima, naročito sa Astrid Lindgren, tako da deca koja nisu mogla da čitaju Pipi Dugu Čarapu gledala su TV seriju i filmove. Pipi i drugi junaci Astrid Lindgren – Karlson, braća Lavlje srce… postali su izuzetno popularni. Mnogi pisci su onda počeli da pišu scenarija za TV, što stvara neku vrstu opšteg znanja o onome što dečji pisci pišu. To je izuzetno važno zato što mnoga deca ne čitaju. To je deo uspeha i Hari Potera, jer su napravili filmove koji su dosegli do svih. S druge strane, Hari Poter pokazuje važnost emocija u knjigama za decu. NJegov uspeh nije u tome, kako neki misle, što je to roman o čarobnjacima, nego zato što govori o usamljenosti, gubitku roditelja, odrastanju i želji da se bude svoj.
* Ogledni roman za sajamski seminar za usavršavanja književne bio je roman za decu Doktor Proktor i velike krađe svetski poznatog pisca krimi romana Jua Nesbea. Da li angažovanje u ovom žanru pisaca Nesbeovog kalibra pomaže čitanosti?
– Mislim da ne. Možda da to funkcioniše obrnuto – deca koja čitaju Nesbea možda će nastaviti da ga čitaju i kad odrastu. Čini mi se da odrasli ne biraju knjige po piscima. Astrid Lindgren je pisala samo književnost za decu. DŽoan Rouling nije bila baš uspešna kao pisac za odrasle, bolja je kao pisac za decu. Ju Nesbe je kao pisac za odrasle veoma tužan, ima taj setan ton, dok kao pisac za decu ima dosta referenci na filmove i književnost. Mislim da je on dobar pisac.
* Da li u doba digitalizacije ima smisla pričati o knjigama za decu i šta mislite o njihovom „prebacivanju“ u druge – elektronske forme?
– Izuzetno je teško sada sagledati kuda sve to vodi. Znam pisce koji pokušavaju da digitaliziju svoja dela – da urade nešto drugačije, ali nisam sigurna da je to najbolji put.
* Beogradski sajam knjiga ove godine ima slogan „Radost čitanja“, a njegovom otvaranju čula se poruka da je „knjiga bila na početku I da će biti I na kraju“. Da li delite taj optimizam?
– Slažem se, mislim da hoće, ali nisam potpuno sigurna u to, jer deca danas imaju pristup internetu koji sve menja. Jasno nam je da deca posredstvom interneta vide mnogo više nego što bi trebalo, znamo da definitivno na drugi način čitaju i razumeju tekst, ali ne znamo kuda će nas to odvesti. Postoji mali, ali značajan nagoveštaj da deca počinju više da cene štampane knjige. One su uvek tu, ne treba im struja, internet, a možete i da ih zadržite kad je pročitate.
Odisejin sajamski seminar
Izdavačka kuća Odiseja na celodnevnom sajamskom seminaru za usavršavanje kritičkog pisanja o književnosti za decu okupila je novinare, blogere, dečije pisce, bibliotekare i učitelje. Pored Lote Olson, o ovoj temu su govorile i vodile radionice i Tijana Tropin sa Instituta za književnost u Beogradu i Ivana Mijić iz Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu. Odiseja je najavila da će ovom temom nastaviti da se bavi na svom sajtu i posle Sajma knjiga.
Prevod sa engleskog jezika Zorana Popović
Razgovarala: Jelena Tasić
Fotografija: Stanislav Milojković
