Roman Kasperijada. Priče za mangupe i one druge je za decu 5-7 godina. To je roman poljskog pisca, scenariste i novinara Gžegoža Kazdepka čim se pojavila postala je “Dečji bestseler 2001. godine”. Svidela se i odraslima, pa je nagrađena najvažnijom poljskom nagradom za književnost za decu .”Kornel Makušinjski, a uvrštena je na počasnu listu najznačajnije organizacije za stvaralaštvo za decu i mlade – IBBY.
Uživaće i mame, tate, bake, deke i svi oni koji budu čitali sa decom!
Tate su često kao deca. Baš kao neki dečak, Kasperov tata nije voleo da ustaje rano, a stalno se trkao sa Silvijinim tatom ko će prvi da dovede dete u vrtić. Sve dok jednog dana… Pročitaćete. Kasperov tata se kao dečak ljuti što komšijskom psu mora dati svoj sladoled od čokolade i ljubomoran je na Kaspera što je on pojeo svoj. Ali od tata se može štošta i naučiti. Na primer da treba paziti da se ne prljaš dok jedeš, da treba prihvatiti drugare koji su različiti, pa onda… Pročitaćete već.
Deca su deca, ali vrlo često znaju više nego odrasli. Tako je i sa Kasperom. Kao i svaki dečak i on ne čuje baš uvek kada ga roditelji zovu. Ali zato je on taj koji, kao odrastao, zna kako treba ubediti termometar da tačno pokazuje koliko je stepeni odnosno, da govori istinu. On zna da se to radi rečima i milovanjem, tj. prijateljskim ubeđivanjem! Koji su još Kasperovi nestašluci i šta još on zna bolje nego odrasli? Znaćete ako pročitate.
A mame? Mame ko mame. Kasperova mama je tu da pazi i tatu i Kaspera, ali i da se igra s njima, kao na primer onda kada su se igrali predstave, pa je mama bila publika, jadni tata zavesa, a Kasper sve ostalo.
Sve ovo i još mnogo više znaćete ako pročitate knjigu. Knjiga se sastoji od više kratkih pričica, a svaka se može čitati sama za sebe, tj. možete ih čitati onim redom kojim vi želite. Slova i prored su veliki, a ima i ilustracija.
I samo da vam kažem:ja se retko smejem uz knjigu, ali uz ovu sam se baš smejala!
