Dopiranje do novih generacija čitalaca je najveći izazov svake izdavačke kuće koja objavljuje knjige za decu i mlade. Isto važi i za praćenje potreba mladih čitalaca koje se menjaju njihovim odrastanjem. Digitalna revolucija je promenila način na koji posmatramo svet i stvorila dodatni generacijski jaz među čitalačkom publikom. Ovaj izazov postaje još veći pojavom generacije Z, čitaoca rođenih između 1997. i 2011. godine. Oni traže drugačije knjige od svojih roditelja, ali, suprotno popularnom uverenju, ne čitaju manje. Istraživanja pokazuju da generacija Z vrlo rado čita ukoliko im se ponude prave knjige, prvenstveno one koje se bave važnim, angažovanim temama, savremenim junacima i problemima sa kojima mogu da se identifikuju, i koje su vizuelno atraktivne i/ili bogato ilustrovane. Pripadnici generacije Z rođeni su u digitalnoj eri i u proseku provode šest sati dnevno uz ekrane mobilnih telefona i tableta. Činjenica da ne mogu da zamisle život bez interneta prilično menja njihove životne, pa i čitalačke navike. Ekspanzija društvenih mreža koje svakome nude lični prostor za obraćanje publici, dovela je do stvaranja određenih niša, pa su i ljubitelji knjige pronašli svoje parče internet neba. To znači da pripadnici generacije Z nisu pasivni čitaoci i da rado iznose svoje stavove o pročitanom. Kritika književnosti se, po svemu sudeći, preselila na internet.

O ovoj temi razgovaramo sa Slavkom Vlalukin, književnom kritičarkom i autorkom bloga Nemam ime imam komentar i Milicom Ilić, Odisejinom saradnicom koja se bavi uređivanjem društvenih mreža različitih brendova.