Putopisi se obično pišu o dalekim, egzotičnim predelima. Međutim, Spomenka Krajčević pokazuje da se može putovati i po rodnom gradu, po vertikali i horizontali – kroz njegove predele, njegovu istoriju, legende, arhivsku građu, odsjaje u svesti posmatrača. Umesto putopiscu, prolazniku, grad se otkriva pažljivom, stalno prisutnom posmatraču, šetaču koji upija poznate predele, istražuje njegove slojeve i gradi nove, sopstvenim doživljajima ili domišljanjem. Prizori su pokretač priča koje ne moraju imati nikakve veze s realnošću osim varnice koje su upalile u svesti šetača. Upravo su te kratke prozne crtice, književna nadgradnja faktografske građe, ono što očarava u knjigama Spomenke Krajčević. Tek nagoveštene u delu „Kalemegdan izbliza“, raštrkane po „Krugu dvojke“, zablistale su u knjizi „Šetnje Adom“.

Šetajući Adom, Spomenka je otkrila ceo svet...

- Ada, naravno, nije samo kupalište, mada je pre više od veka postala značajna Beograđanima upravo kao mesto za kupanje, veslanje i jedrenje. Gotovo istovremeno sa tim velikim adskim pričama, počela je i istorija Ade Ciganlije kao mesta za boemski provod. Znatno kasnije, tek kad su Adu sa kopnom povezale prevlake, ona je postala i mesto za šetnju. Moja Ada je Ada šetaca, o čemu govori uvodni deo knjige „Šetanje Adom i adski šetači“.

A šta je najlepše na Adi?

- Pretpostavljam svakom nešto drugo. Meni su najlepši reka, vrbaci kraj reke i zagonetni život adskih splavova.

Kako izgleda putovati beogradskim trasama?

- Kada se mnogo puta njima prođe uočavaju se detalji iza kojih su skrivene razne sudbine, razne životne priče. Za mene je pisanje mojih knjiga bilo – rekonstrukcija tih priča, zamišljanje, dopričavanje. Što pažljivije gledaš, više ćeš videti.

Otkud ideja da objavite baš beogradske putopise?

- Beograd je grad u kome sam rođena i u kome sam provela ceo život, pre svega u okviru kruga dvojke, na Kalemegdanu i na Adi. To su moje životne staze.

Gde biste odveli strance koji dođu u naš grad?

- Sve svoje goste vodim na Kalemegdan i na Adu. Kalemegdanske i adske vizure govore i same za sebe, ali zgodno je i kad ih dopuni poneka priča.

Da ste živeli u nekom ranijem periodu Beograda, koji biste izabrali?

- Mislim da je Beograd, uprkos tome što možemo da zamerimo ovo ili ono, sve lepši. Nešto se gubi ali se drugo dobija. Ko ima vremena i volje da švrlja po Beogradu, može da nađe bezbroj njegovih slojeva, da vrati vreme.

Gradski šmek je...

- Baš to - šetati gradom.

Izvor: www.prva.rs