Abi Henlon je autorka serijala o Dori noćnoj mori. Ne samo što je osmislila jednu od najšašavijih književnih junakinja, već je sama i ilustrovala sve svoje knjige, i pružila nam uvid u to kako se slike o Dori, njenim izmišljenim neprijateljima i izmaštanim prijateljima odvijaju u glavi onoga ko stvara ceo taj svet.

Prenosimo deo intervjua Abi Henlon iz perioda kad je stvarala četvrtu knjigu o Dori noćnoj mori (Dora: glava u oblacima), u kom govori kako je došla do svog izraza kroz pisanje i ilustrovanje, kako mašta može da utiče na stvarnost i koliko je umetnost bitna za decu.

Šta je prva stvar koja vas je oduševila kod umetnosti?

Dok sam bila učiteljica prvom razredu, bila sam odlučna da napišem i ilustrujem slikovnicu. Iako nisam crtala od detinjstva, nisam imala iskustva sa slikanjem ni znanja o svetu ilustracije, i dalje sam mislila da bih mogla da počnem sa Čiča Glišama i da na kraju stvorim knjigu. Dugo je trajalo, ali uspela sam.

Kao nastavnica, imala sam potrebu da „pišem slikama“, onako kako su moji učenici ilustrovali svoje priče. Ali, tek kada sam prestala da predajem i kad sam ostala kod kuće sa svojim blizancima, prvi put sam se zaista oduševila slikanjem — jer sam tada mogla da provedem mnogo vremena pažljivo gledajući ilustracije u slikovnicama i omiljene knjige. Pokušala sam da shvatim procese stvaranja različitih ilustratora, ponekad čak i tako što sam pokušavala da ih kopiram. Kroz ovakvo proučavanje, otkrila sam svoj stil i procesa stvaranja.

Šta trenutno volite da crtate?

Trenutno radim na skici gospođe Žderić Krekerić, obučene kao Zubić Vila, koju samo što nije udario u glavu toster koji se ljulja, a zatim će je zgnječiti dušek.

U stvaranju koje ilustracije iz vaše najnovije knjige ste najviše uživali?

Mnogo sam se zabavila crtajući Doru u zimskom kaputu koji toliko mrzi.

Sa kojim likovima iz svojih knjiga biste voleli da provodite vreme?

To je teško pitanje jer osećam da već provodim previše vremena sa svima njima. Nedavno sam bila u kafiću i crtala scenu u kojoj se gospođa Žderić Krekerić ušunjala u kafeteriju i plašila Doru s leđa. Dok sam crtala, neko je došao i seo iza mene, a ja sam se preplašila, viknula i skočila! Bilo je prilično neprijatno. Dakle, rekla bih da definitivno moram da provodim manje vremena sa svojim likovima.

Šta mislite zašto je umetnost važna za decu? Šta odrasli mogu učiniti da podstaknu decu da se bave umetnošću?

Mislim da je za decu umetnost važnija nego što je ikada bila. Uz toliko konkurencije sa ekrana, kako možemo podstaći decu da i dalje provode vreme stvarajući umetnost? Video igrice pružaju deci bekstvo, ali i pomoću crtanja možete da pobegnete — možete da kreirate svoj svet. Mislim da je svakom detetu potreban blok za crtanje. To je jeftin hobi, možete ga nositi svuda sa sobom i daje vam nezavisnost u bilo kom uzrastu. To je takođe odličan način da deca imaju kolekciju svojih radova o kojima mogu da razmišljaju i raspravljaju.

Koje je najbolje ime za boju koju ste ikada čuli?

„Slana suza“.

Autorka smatra da je do svetskog uspeha njenih priča o Dori dovela je savršena mera izmaštanog i stvarnog. Abi Henlon zasniva priče na anegdotama svoje dece i njihovih prijatelja, na onome što je naučila o deci iz rada sa njima, a od njih pozajmljuje i način govora, rečenice i misli. Na svom sajtu poziva nas da sa njom podelimo deo našeg iskustva koji bismo želeli da prepustimo Dori i da se nađemo u priči zajedno sa Dorom. Nova knjiga o Dori je u prodaji na našem sajtu, ne propustite njene nove avanture!

Izvor: www.readbrightly.com

Prevela: Marina Čolović