Roman Godina zeca smatra se vrhuncem stvaralaštva slavnog finskog pisca Artoa Pasiline. Prevođen i nagrađivan širom sveta, doživeo je milionske tiraže, a 1994. godine uvršćen је u Uneskovu zbirku reprezentativnih umetničkih dela. Slavi Godine zeca doprinele su i dve filmske i brojne pozorišne adaptacije.

Protagonista, novinar Karlo Vatanen, sažali se na zeca kojeg je njegov kolega udario kolima, pronalazi povređenu životinju u čestaru pored puta i bez ikakvog plana zalazi dublje u šumu. Taj naizgled bezazlen događaj pokreće nešto u njemu i Vatanen napušta posao, ženu i isprazno ljudsko društvo, pa u društvu zeca luta finskom divljinom. Vatanen odbacuje sve društvene norme, ambicije i inhibicije, i prepušta se događajima vođen samo snažnom potrebom da razume sopstvenu prirodu i pronađe prihvatljiv način života koji će mu omogućiti da sačuva slobodni, neukrotivi deo duše. Nerazdvojni, čovek i njegov zec doživeće bezbroj avantura putujući od najizolovanijih mesta do prestonice. Kao u road movies, Pasilina koristi Vatanenova lutanja i da bi se satirično osvrnuo na savremeno društvo, dovodeći junaka u niz apsurdnih situacija i interakciju sa zanimljivim, bizarnim likovima iz raznih miljea. Specifičan Pasilinin humor proizlazi iz apsurdnih dijaloga, neočekivanih postupaka likova, ali pre svega iz naratorovog pokušaja da objektivno opiše ljudske ćudi i svakojako osobenjaštvo, bez predrasuda, s malo sprdnje i mnogo ljubavi. Tako, iako dolazi do zaključka da je čovek u suštini samotničko, samoživo i surovo biće, knjigom dominira veseo, duhovit ton.

Retki su pisci koji o ozbiljnim, gorkim temama govore tako pitko i zabavno. Arto Pasilina je pronašao način da se obrati širokom krugu publike i da bude po ukusu književnih sladokusaca.