Festival je osmišljen kao niz promocija knjiga koje su osvojile prestižnu Nagradu Evropske unije za književnost, mesto gde ćemo upoznati neke od njihovih autorki i autora i gde ćemo na zajedničkoj tribini prevodilaca pokušati da skrenemo pažnju na značaj kvalitetnog prevoda. Pored gosta iz inostranstva, na festivalu učestvuju i prevodioci i urednici izdavačkih kuća. Festival organizuju izdavačke kuće Odiseja, Štrik, Heliks i Arete.
Festival možete pratiti na YouTube kanalu EUPL izdanja u Srbiji (link).
PROGRAM FESTIVALA
17.00 Katarina Ješić, moderatorka, otvaranje festival
17.05-17.45 Predstavljanje romana „Amok: Luksemburška ljubavna priča” Tulija Forđarinija
O knjizi govore Tulio Forđarini i Sandra Bakić Topalović, urednica u IK Odiseja
17.50-18.00 Predstavljanje romana „Gogoljev disko” Pava Matsina
O knjizi govore Ana Jovanović, izvršna urednica u IK Arete i Vanja Nikolić, urednica izdanja
18.05-18.25 O prevođenju knjiga dobitnica EUPL nagrade, razgovaraju Vesna Stamenković, prevoditeljka sa španskog i portugalskog i Katarina Ješić, urednica u IK Heliks
18.30-18.55 O prevodu knjige „Vašarski mađioničar” Jelene Lengold na španski jezik, sa prevodiocima Luizom Fernandom Garido Ramos i Tihomirom Pištelekom, razgovara Ljubica Pupezin, glavna urednica u IK Štrik
19.00-19.20 O prevođenju romana „Gogoljev disko” Pava Matsina, govore Marija Cindori Šinković, prevoditeljka i Ana Jovanović, izvršna urednica u IK Arete.
19.20 Katrina Ješić, moderatorka festivala, odjava festivala
Tulio Forđarini (1966) je luksemburški pisac. Studirao je istoriju u Luksemburgu i Strazburu a danas radi i kao nastavnik. Napisao je nekoliko romana, kratkih priča i scenarija za odrasle i mlade a povremeno piše i prikaze i kolumne za različite časopise, kao što je satirični nedeljnik Feierkrop. Forđarini piše na luksemburškom, francuskom, nemačkom i engleskom jeziku. Poznat je po mračnim temama i crnom humoru koji koristi kao podlogu za kritiku savremenog društva, iako tvrdi da njegova uloga nije uloga kritičara već posmatrača. Njegovo iskustvo u radu sa decom sa poremećajima u ponašanju poslužilo mu je kao inspiracija za brojna dela među kojima je i najpoznatiji roman Amok: Luksemburška ljubavna priča (Amok. Eng Lëtzebuerger Liebeschronik, 2011) za koji je dobio prestižnu Nagradu Evropske unije za književnost 2013. godine. Po Amoku je 2015. godine snimljen film Baby(a)lone koji je država Luksemburg izabrala za svog kandidata u trci sa Oskara za najbolji strani film.
Da je napisan u Americi, Amok bi zasigurno postao kultni roman među omladinom širom sveta, poput Lovca u žitu ili Borilačkog kluba: ovo je zanimljiv roman o problemima adolescenata koji se ne ispušta iz ruku. Napisan u prvom licu, bogat slengom i referencama na popularnu kulturu, kroz prizmu petnaestogodišnjeg protagoniste koji živi na društvenoj margini, Amok ukazuje na probleme socijalne izolacije, zapostavljenosti, nedostatka perspektive, poremećaja u ponašanju i besmislenog nasilja, uvlačeći čitaoce u fiktivni svet junaka koji pokušavaju da pobegnu od stvarnosti.
