Omladinska književnost je u punom jeku. Čini se da je u prethodnih nekoliko godina veliki procenat tinejdžera mnogo više počelo da čita, prvenstveno zahvaljujući popularnosti ovog žanra. Veruje se da je donekle krivac za sve ovo Džon Grin, i iako ga mnogi smatraju precenjenim, a drugi obožavaju, istina je da je on na neki način popularizovao omladinsku, iliti young adult književnost u svetu prvenstveno putem svog romana, a kasnije i filmske adaptacije u čijem je kreiranju učestvovao, Krive su zvezde. Danas omladinsku književnost možete naći na svakom jeziku, a jedan od noviteta na srpskom tržištu je roman Sto sati mraka holandske spisateljice Ane Volc. Kakav je ovaj roman u odnosu na ostale romane iz žanra omladinske književnosti?
Sto sati mraka je roman koji počinje u Holandiji, i na samom početku se upoznajemo sa glavnom junakinjom ovog romana, Emilijom Decembar de Vit. Svesni smo činjenice da Emilija potiče iz jedne bitne porodice, ali isto tako da je izuzetno razočarana u svog oca, koji je napravio ogromnan skandal (u kome je prevario svoju suprugu) o kom svi portali, sve društvene mreže i svi tabloidi pričaju. Upravo je to razlog zbog kog ona pakuje svoje kofere i beži od kuće. Međutim, Emilija ne beži od kuće kao svaki drugi tinejdžer i ode da spava kod najboljeg prijatelja ili kod babe – ona pakuje svoje kofere, falsifikuje odobrenje roditelja da sme sama da putuje, pomoću kartice svog oca kupuje avionsku kartu i beži ni manje ni više nego u Njujork, grad koji je oduvek želela da poseti. Međutim, iako uspeva da stigne bezbedno do Njujorka, ona će shvatiti da je prevarena i da stan koji je izdala ne postoji. Emilija tada shvata da će morati narednih nekoliko dana da provede na ulici, ne znajući gde da ode niti šta da radi. U međuvremenu, upoznaje Seta, Ebi i Džim, koji će joj postati dobri prijatelji i koji će joj biti saputnici u ovoj avanturi. Ono što ni jedno od njih ne shvata jeste da je uragan Sendi vrlo opasan i da dolazi u Njujork.
Ovo je glavni zaplet ovog romana, kao i ono što Emiliju i ovu družinu očekuje u toku uragana Sendi. Sam naslov romana ne odnosi se samo na nestajanje struje koje je usledilo zbog vremenskih nepogoda, već i na Emilijino duševno stanje, jer se kao četrnaestogodišnjakinja u metropoli, bez roditetelja koji su joj blizu, u jednoj napetoj ljubavnoj priči (kao i svaki drugi tinejdžer) oseća kao da je u mraku. Ovo je ono što je Ana Volc lepo uradila u romanu – svaki nesnađeni tinejdžer bi mogao lako da se poistoveti sa Emilijom. Osim toga, sa Emilijom će moći da se poistovete i svi tinejdžeri koji su iz nekog razloga besni na svoje roditelje. Naravno, ovaj roman ne ohrabruje tinejdžere da pobegnu od kuće, jer je veliki broj čitalaca to tako shvatio. On objašnjava do koje mere tinejdžer može daleko da ide jer razmišlja srcem a ne glavom, i koje su posledice toga.
Kao i svaki drugi roman iz žanra omladinske književnosti, i Sto sati mraka je napisan jednostavnim jezikom koji će se toj ciljnoj publici svideti i koji će svima biti prijemčiv. Međutim, Sto sati mraka je u neku ruku čak i deskriptivniji, pa njegovo čitanje nije jednolično. Opisi Emilijinog mentalnog stanja, opisi samog Njujorka, kao i to šta Njujork pruža svojim stanovnicima (kao što je npr scena u kojoj Emilija shvata da je u Njujorku svake godine popularno neko drugo povrće) su zaista lepo opisani. Roman ne može da se svrsta u savršenu književnost, niti je Sto sati mraka najbolji roman iz žanra omladinske književnosti, ali je izuzetno čitljiv, pitak, jednostavan i što je najbitnije, interesantan.
Roman Ane Volc nije samo tu da bi bio sladak i čitljiv. Vidi se da se Ana potrudila da ubaci bitne teme u roman, kao što je recimo i tema feminizma, jer u nekoliko navrata objašnjava da žene koje su prevarene to ne bi trebalo da trpe samo zato što su žene. Dakle, ovo nije roman koji bi trebalo da pročitaju samo tinejdžeri – ovo je svakako nešto što će možda i Vama značiti. Kako to tinejdžeri razmišljaju, na šta su sve spremni i kako to sprečiti? Ono što je takođe odlično jeste da Ana Volc zna kada da stane. Dvestra strana ovog romana je sasvim dovoljno, jer bi možda nekoliko strana više već bilo previše. Priča nekad zna da zađe u neke sapuničaste momente koji su sve samo ne realni, ali u svakom slučaju ovo jeste roman za tinejdžere, i svi znamo do koje mere oni znaju da budu dramatični, te ovde ne predstavlja neki veliki problem.
Roman Sto sati mraka preporučujem svima. Naravno, ovo je roman koji se čita jako brzo, i mislim da ćete ga završiti u jedan ili dva dana, ali ukoliko želite da poklonite roman Vašem tinejdžeru, onda neka to bude ova knjiga. Možete ga čitati zajedno sa tinejdžerom kao neki vaš omanji book club, i videti na koji način Vaš tinejdžer razmišlja. Ne samo da će njima biti zabavno, već ćete i Vi saznati nešto novo. A ukoliko si tinejdžer i čitaš ovo – slobnodno pročitaj ovaj roman. Bavi se Njujorkom, bavi se odnosima između tinejdžera i tačno opisuje koliko su neki odnosi komplikovaniji od drugih. I ne, nemojte pakovati stvari i odlaziti u Njujork, niti bilo gde. To nije poenta.
Fotografija: www.bukmarkic.com
