Kuća bez ogledala je kompleksna drama o nesrećnim porodicama, ogorčenim odraslima i očajnoj deci. Osim toga, to je i priča o ljudskim snovima, nadanjima i stvarima koje tokom životnog puta krenu naopako. Takođe, to je i priča o fundamentalnoj potrebi za istinskom komunikacijom i suočavanjem s pravim pitanjima, najpre u odnosu sa samim sobom, a onda i s najbližim osobama. A iznad svega, ovaj roman je stamena himna životu, sa svim njegovim lepim i ružnim stranama, dobicima i gubicima, radostima i tugama.

Iako oba romana Maje Lunde, Istorija pčela i Plavetnilo, mogu da se podvedu pod tzv. ekološku književnost, oni je nadrastaju vešto savladanim svim zahtevima dobre proze, od bogatog i značenjski višeslojnog jezika, pitke rečenice, veštog preplitanja vremenskih planova do potresno otrežnjujućeg zenita svake od priča. I te kako dovoljno. Ne samo za bestseler, već i za prijatno iznenađenje na svetskoj literarnoj sceni.

,,Plavetnilo" Maje Lunde nije samo priča o globalnoj katastrofi, već prvenstveno o ljudskim sudbinama koje se razvijaju i ukrštaju unutar njenih okvira, posredno oblikujući i usmeravajući jedna drugu.

U emisiji ,,Kulturni krugovi" koja je emitovana 19. marta na Radiju Beograd 2, gostovao je i Dorijan Hajdu, prevodilac knjige ,,Kuća bez ogledala" Mortena Sandena

Koje su nasušne potrebe jednog ljudskog bića? Pored odgovora na ovo, naizgled jednostavno pitanje, Maja Lunde u svom romanu „Plavetnilo” pažljivo i brižno opisuje nit koja prožima, kako intimne ljudske odnose, tako i najbitniji kauzalni odnos naših postojanja ‒ odnos s prirodom.

Ne znate šta da čitate? Biblioteka grada Beograda preporučuje ,,Mene je teško ne voleti" Jasminke Petrović.