Preporučila bih ga učiteljima i učiteljicama - da shvate da se vaspitno-obrazovni proces ne sastoji samo u sprovođenju Nastavnog plana i programa, već u uvažavanju svih mališana, koji su na putu da postanu dobri ljudi.

Sedžvik je veoma specifičan autor, pa je i produkt njegovog rada jednako specifičan. Kako sam saznala da vrlo često provlači gotičke simbole kroz svoja dela, a sada se uverila da je njegovo viđenje tragične ljubavi mnogo šire od onoga kakvo obično srećemo, radujem se čitanju još nekog njegovog dela.

Junas Hasen Kemiri istančan je pisac od one ponajbolje sorte – one koja vam svoju "istančanost" ne potura pod nos. Njegov je jezički miš-maš furiozan i briljantan – u tom smislu valja pohvaliti i prevod... – a pripovedački ritam besprekoran.

Ako je Ju Nesbe u prethodnom nastavku, Doktor Proktorovom prdiprahu, još razrađivao sebe kao dečjeg pisca, u Doktor Proktorovoj vremeplovnoj kadi razradio se do genijalnosti. Njegov urnebesni rollercoaster kroz istoriju obogaćen je veoma ozbiljnim dramskim situacijama i dilemama, pojavljuje se efektan element žrtvovanja za ljubav i svima se dešava gubitak jedne važne osobe.

Čitanje Kockograda je bilo prijatno vraćanje u detinjstvo. Roman me je zainteresovao čim se vest o njegovom objavljivanju pojavila na sajtu IK Odiseja, ali pošto nemam naviku da kupujem i čitam knjige za decu, brzo sam ga zaboravila – dok knjigu nisam dobila na poklon i konačno rešila da se prepustim čarima pripovedanja za neodrasle.

Kraj zime je roman o tome kako se osećaju oni kojima je mrak predugo trajao. Roman u kome osetite istinsku stravu i mučninu dobrog čoveka koji je primoran da ubije kako bi preživeo. Jako lep i bolan, prilično mračan, ali ipak pun nade, za čitaoce koji nisu neizlečivi pesimisti.