Kada je pravo vreme uneti sumornije tonove u bajke i povesti decu stazom koja vodi ozbiljnijoj tematici, a ne uništiti alegorijsku prirodu, ni strgnuti veo mašte sa priče? Kada to postajemo „prestari“ za gubljenje u magičnim svetovima i veru u njihove čari, makar dok pripovest traje?

Na prvim stranama osvaja svedenost i otresitost u autorkinom stilu, i zadivljuje stroga granica između nje i junakinje, iako se pripoveda u prvom licu. Junakinja se oseti na defanzivnost i neusmerenu agresiju; kod autorke toga nema. Verovatno je to bio jedini način da se zadrži autonomija u odnosu na priču, budući da su za njene okvire uzeti motivi iz autorkinog života.

Irski pisac Rodi Dojl, dobitnik (između ostalog) Bukerove nagrade, toj zanimljivoj potrazi posvećuje svoj roman „Putovanje kroz noć“ (Odiseja, 2015; orig. A Greyhound of a Girl, 2011). Njegova dela, do sada više puta ekranizovana, karakterišu dramska struktura i brojni dijalozi, pa ni sledeća priča nije izuzetak. 

Počela sam sa čitanjem čim je knjiga stigla, pa sam onda počela da odugovlačim jer nisam baš bila voljna da napustim Predaleki Velegrad. A kada se avantura završila, jer sve što je lepo ima kraj, ja sa se opet vratila dumanju i zato odmah moram da vam kažem: ovu kritiku piše odrasla žena sa (kakvim takvim) životnim iskustvom i teorijskim znanjem i ova kritika nije namenjena deci, već je za vas koji ste roditelji, tetke, ujaci i ostali ljudi koji imate neke klince koje volite.

U Francuskoj dadilji, Bjanka Picorno piše sopstvenu verziju Džejn Ejr: sporedni ženski likovi, koji su u originalnom romanu Šarlote Bronte bili u zapećku a ponekad čak i posmatrani s prezirom, u savremenoj obradi priče postaju heroine, u čije su sudbine upereni reflektori i kojima je pružena prilika da ispričaju svoje priče iz drugačij e – feminističke, socijalno osvešćene i revolucionarne perspektive.

Luis Volpert je ugledni britanski biolog, čovek koji se i sam godinama bori sa depresijom. Tokom dugogodišnjeg lečenja konsultovao je brojne stručnjake, pokušavao razne tretmane i čitao stručnu literaturu. Kako sam kaže, do sada nije uspeo da nađe ni na šta dovoljno sveobuhvatno i informativno. Sve te knjige su pisali ljudi koji su depresiju posmatrali spolja, iz tuđih iskustava. Zbog toga je došao na ideju da sam pokuša da napiše studiju o depresiji i na taj način pomogne svetu da se bolje upozna sa ovim sve češćim poremećajem. Nazvao ju je „Depresija – maligna tuga”.