Džon Kliz je britanski komičar, kod nas najpoznatiji kao jedan od tvoraca Letećeg cirkusa Montija Pajtona, a Robin Skiner je jedan od utemeljivača grupne analize i osnivač Instituta za porodičnu terapiju u Londonu. Spajajući oba sveta, ova knjiga pokušava da nam na duhovit i posve "ljudski"način predstavi neke od ključnih životnih faza, prekretnica, kao i proširi vidike i pruži uvid u neka vrlo intimna i "škakljiva" pitanja.

Ako „Paramparčad“ čitate nakon skandala i autorovog priznanja da događaji opisani u knjizi nisu u potpunosti istiniti, nemate razloga da preskočite ovu knjigu iz straha da biste mogli da se osećate izigrano. Džejms Frej jeste bivši zavisnik koji je imao tu sreću da danas može da govori o svojim iskustvima.

Tipična karakteristika opusa Eve Ibotson, korišćenje bajkolikih elemenata u modernom kontekstu i pokušaj njihovog osavremenjivanja, prisutna je i u ovom romanu. Maja je bogato siroče koje nakon smrti oba svoja roditelja biva prepušteno koristoljubivim i zlim rođacima. Arhetip Pepeljuge primetan je i u naglašenom kontrastu između lika lepe, nesebične, požrtvovane i u svojoj dobroti naivne junakinje i, sa druge strane, dva lika pakosnih, taštih i ljubomornih sestri bliznakinja.

Kada je pravo vreme uneti sumornije tonove u bajke i povesti decu stazom koja vodi ozbiljnijoj tematici, a ne uništiti alegorijsku prirodu, ni strgnuti veo mašte sa priče? Kada to postajemo „prestari“ za gubljenje u magičnim svetovima i veru u njihove čari, makar dok pripovest traje?

Na prvim stranama osvaja svedenost i otresitost u autorkinom stilu, i zadivljuje stroga granica između nje i junakinje, iako se pripoveda u prvom licu. Junakinja se oseti na defanzivnost i neusmerenu agresiju; kod autorke toga nema. Verovatno je to bio jedini način da se zadrži autonomija u odnosu na priču, budući da su za njene okvire uzeti motivi iz autorkinog života.

Irski pisac Rodi Dojl, dobitnik (između ostalog) Bukerove nagrade, toj zanimljivoj potrazi posvećuje svoj roman „Putovanje kroz noć“ (Odiseja, 2015; orig. A Greyhound of a Girl, 2011). Njegova dela, do sada više puta ekranizovana, karakterišu dramska struktura i brojni dijalozi, pa ni sledeća priča nije izuzetak.