Knjiga "Moje bučno selo" nastala kao izraz ljubavi autorke prema švedskoj kulturi i kosmopolitizmu, postavlja pojmove doma i domovine kao često nuždom odvojene, ali ne tako da jedan isključuje drugi. Identitet zasnovan (i) na poreklu može biti očuvan ukoliko, ma gde bili, ostanemo verni sebi.

Savršeno dočaravanje osećaja anksioznosti odgovara stilu kojim se Dankinja Mete Veste služi u kratkom romanu „Kad je srce mikser”, posvećenom ovoj komplikovanoj, još uvek prilično nedokučivoj temi.

„Blistavi trag jednog puža” ispripovedan je na tri nivoa, pri čemu tek jednim svojim delom predstavlja priču o sazrevanju, emocionalnom i socijalnom (samo)otkrivanju neuobičajenog glavnog junaka. Iako je taj sloj radnje veoma značajan, pored njega teče druga, podjednako važna priča o opasnostima izlaganja mreži, pretvaranju, nepoverenju, ali i svemu što od toga potencijalno izbavlja.

Danas je, srećom, svest o socijalnoj anksioznosti malo veća nego pre i to što ovaj psihički problem ne samo da više nije nepoznanica, već ni nerešiv, apsolutno uliva nadu. Isto čine knjige poput romana Šveđanke Lise Bjerbu, čiji je značaj veliki koliko i prijemčivost postignuta pristupom autorke tako delikatnoj temi.

Kad te društvo proglasi „gicom“, prodaj mu prasetinu - pročitajte prikaz Isidore Đolović

Tanki romani, s malim brojem strana, obično u startu stvaraju nepoverenje prema kapacitetima i ozbiljnosti dela koje je pred nama, ali Knjiga svih stvari višestruko nagrađivanog Hisa Kajera predstavlja lep primer kako je i na malom broju strana moguće spakovati bogatstvo unutrašnjih svetova i spoljašnjih odnosa.