Serijal Dnevnik jedne skoro pa tinejdžerke osvojio je čitaoce širom sveta. A šta o ovim knjigama misli prevoditeljka Spomenka Krajčević, zahvaljujući čijem prevodilačkom umeću i naši čitaoci imaju priliku da se upoznaju sa Lotinim avanturama? Pročitajte u tekstu koji je napisala za časopis Detinjstvo.

Džil Sims je pronašla formu(lu) da izrazi nagomilane razloge za nervozu i često preplavljujuće osećanje savladanosti tolikim očekivanjima. U naizgled najbezazlenijem obliku, glasom nimalo uzorne osobe, zapravo su izrečena mnoga precizna zapažanja povodom stvari koje nas, bilo nasleđene ili savremene, podjednako ograničavaju i čine nezadovoljnim.

Moglo bi se reći da je poslednjih godina došlo do formiranja svojevrsnog novog podžanra romana za decu i mlade. Nazovimo ga ekološkim. U ovom, nažalost nikad dovoljno upozoravajuće aktuelnom tematskom krugu, dosadašnja edukativna uloga ispunjava se na dugoročniji način i prevazilazi isključivu usmerenost ka mlađim uzrastima čitalaca.

Nedavni dugo iščekivani bioskopski povratak „Bitlđusa” Tima Bartona (doduše, sa različitim reakcijama i ocenama), uz gotici nekako tradicionalno naklonjenu jesenju atmosferu, kao da je (budućim?) ljubiteljima žanra pomalo najavio i novi susret sa Enolom Holms. S pravom: ona je dobar primer junakinje koja, budući hrabra, pametna, uporna i duhovita, u isto vreme nosi ranjivost, nesigurnost i sve one osobine s kojima se lako poistovetiti.

Knjiga "Moje bučno selo" nastala kao izraz ljubavi autorke prema švedskoj kulturi i kosmopolitizmu, postavlja pojmove doma i domovine kao često nuždom odvojene, ali ne tako da jedan isključuje drugi. Identitet zasnovan (i) na poreklu može biti očuvan ukoliko, ma gde bili, ostanemo verni sebi.

Savršeno dočaravanje osećaja anksioznosti odgovara stilu kojim se Dankinja Mete Veste služi u kratkom romanu „Kad je srce mikser”, posvećenom ovoj komplikovanoj, još uvek prilično nedokučivoj temi.