Kuvar, balerina, kosooki i babin duh je zanimljiv po strukturi, zapletu, izboru mesta i glavnih junaka, ali ponajviše po tome što većina likova ima ograničen rok trajanja, jer posle dužeg ili kraćeg vremena nestanu iz romana – naime, bukvalno ispare.

Ukratko, “Godina zeca” je priča o čoveku koji, nakon godina besmislenog novinarskog rada za novine u koje više ne veruje i braka sa ženom koja ga dovodi do ludila, rešava da se otisne u predivnu finsku prirodu sa malenim zecom kojeg je njegov kolega slučajno udario kolima.

Pročitajte Aleksinu preporuku za roman ,,Pas i njegov dečak" Eve Ibotson

Kazanska zvezda vešto priziva čulne utiske i sećanja iz spokojnog detinjstva. No da bi detinjstvo bilo blaženo i blještavo kao carski Beč, nije neophodno da zaista budeš u carskom Beču – Eva Ibotson hoće da nam kaže da je svako ko raste okružen ljubavlju i brigom srećnik kao i žitelj Beča iz ovog romana.

Priča počinje tako što novinar Vatanen, udarivši kolima zeca, odlučuje da se posveti brizi o životinji u divljini, odbacujući život kakav je do tog momenta vodio jednostavno se ne vraćajući kući u Helsinki. Ta briga o zecu prerasta u jedinstven odnos čoveka i životinje koji se provlači kroz niz naizgled nepovezanih epizoda.

Poetika romana Moja sestra živi na kaminu mogla bi se opisati kao antididaktična, što se najpre ogleda u reljefnosti likova – oni nisu tipovi koji prenose određenu poruku, već višeslojni karakteri čiji unutrašnji život ima sopstvenu logiku.