Aleksandra Grubor (rođena 1959. godine u Beogradu), diplomirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bavi se teorijom i istorijom umetnosti, likovnom i književnom kritikom i prevodi sa ruskog, engleskog, francuskog i italijanskog jezika knjige i tekstove iz svih oblasti humanističkih nauka, eseje, prozu i poeziju. U poslednje vreme prevodi i knjige za decu. Bila je dugogodišnja saradnica, a zatim i urednica Književnih novina. Od 2000. godine uređuje Književni list.
Do sada je objavila više od sto pedeset članaka, eseja, recenzija i kataloških tekstova, i 138 bibliografskih jedinica prevoda.
Odabrani prevodi: Eli Vizel, Noć (Rad, 1988), Gertruda Stajn, Pikaso (Alef: biblioteka časopisa Gradac; knj. 46, 2000); Baltazar Klosovski de Rola, Baltusova sećanja (časopis Gradac, broj 150-151, 2003); Žan Kler, Odgovornost umetnika: avangarde između terora i razuma (Alef: biblioteka časopisa Gradac; knj. 66, 2006); Đani Gvadalupi, Najlepša blaga sveta: zlatarska umetnost od drevnog Egipta do dvadesetog veka (Međunarodni istraživački institut za kulturu, 2007); Jurij Nečiporenko, Dečak sa vašara: život i dela Nikolaja Gogolja (Paideia, 2010); Majkl Kusugak, Šamanova kletva: priča s Mramornog ostrva (Kreativni centar, 2010); Luiza Erdrič, Devojčica sa Ostrva Duhova (Kreativni centar, 2012); Žan-Filip Aru-Vinjo, Jedno drugom do uveta (Odiseja, 2013); Danijel Penak, Kamoove zgode i nezgode: Šifra Vavilon (Odiseja, 2015).
Napisala je četiri knjige lirske proze: Olimpski soj (Rad, 1998), Sporim brodom za Kinu (Narodna knjiga, 2007), Vajmar koga nema (Narodna knjiga, 2008) i Ne propovedam više pticama (nagrada časopisa Priča za najbolju knjigu priča u 2013. godini).
Živi i radi u Beogradu.
Aleksandra Grubor
Aleksandra Grubor (rođena 1959. godine u Beogradu), diplomirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bavi se teorijom i istorijom umetnosti, likovnom i književnom kritikom i prevodi sa ruskog, engleskog, francuskog i italijanskog jezika knjige i tekstove iz svih oblasti humanističkih nauka, eseje, prozu i poeziju. U poslednje vreme prevodi i knjige za decu. Bila je dugogodišnja saradnica, a zatim i urednica Književnih novina. Od 2000. godine uređuje Književni list.
Do sada je objavila više od sto pedeset članaka, eseja, recenzija i kataloških tekstova, i 138 bibliografskih jedinica prevoda.
Odabrani prevodi: Eli Vizel, Noć (Rad, 1988), Gertruda Stajn, Pikaso (Alef: biblioteka časopisa Gradac; knj. 46, 2000); Baltazar Klosovski de Rola, Baltusova sećanja (časopis Gradac, broj 150-151, 2003); Žan Kler, Odgovornost umetnika: avangarde između terora i razuma (Alef: biblioteka časopisa Gradac; knj. 66, 2006); Đani Gvadalupi, Najlepša blaga sveta: zlatarska umetnost od drevnog Egipta do dvadesetog veka (Međunarodni istraživački institut za kulturu, 2007); Jurij Nečiporenko, Dečak sa vašara: život i dela Nikolaja Gogolja (Paideia, 2010); Majkl Kusugak, Šamanova kletva: priča s Mramornog ostrva (Kreativni centar, 2010); Luiza Erdrič, Devojčica sa Ostrva Duhova (Kreativni centar, 2012); Žan-Filip Aru-Vinjo, Jedno drugom do uveta (Odiseja, 2013); Danijel Penak, Kamoove zgode i nezgode: Šifra Vavilon (Odiseja, 2015).
Napisala je četiri knjige lirske proze: Olimpski soj (Rad, 1998), Sporim brodom za Kinu (Narodna knjiga, 2007), Vajmar koga nema (Narodna knjiga, 2008) i Ne propovedam više pticama (nagrada časopisa Priča za najbolju knjigu priča u 2013. godini).
Živi i radi u Beogradu.