Žan-Klod Murleva autor je brojnih romana za mlade prevedenih na više od dvadeset jezika. Dobitnik je nagrada u Francuskoj i u drugim zemljama gde su njegove knjige objavljene (Prix des Incorruptibles, Prix Sorcières i mnoge druge). Danas ovog pisca smatraju jednim od najznačajnijih književnih autora za mlade u Francuskoj, kojeg podjednako hvale deca, nastavnici, kritičari i udruženja biblioteka, a njegove priče postale su klasika. Rođen 1952. u Amberu, u Overnji, u porodici farmera. Sa deset godina pridružio se starijoj braći u internatu škole „Blez Paskal“ u Amberu, koji je opisao u autobiografskoj knjizi Je voudrais rentrer à la maison (Želim da se vratim kući). U mnogobrojnim intervjuima, Murleva rado ističe da je bio dobar đak i da je čitav period ranog školovanja za njega bio srećan, iako mu je prva godina bila veoma teška. Naredne godine nisu bile tako bolne, ali nema lepih uspomena iz tinejdžerskih dana. U internatu je ostao sve do kraja srednje škole. Posle mature otišao je na studije u Strazbur, a nastavio ih je u Tuluzu, Štutgartu, Bonu, Parizu, i postao je profesor nemačkog. Od 1976. do 1985. predavao je nemački u Overnji, u Nemačkoj i Normandiji, gde je ostao pet godina. Bio je srećan kao nastavnik jer voli da predaje i to je radio sa velikim entuzijazmom. Decu je učio nemački, ali ih je i vodio na putovanja u Berlin, na pozorišne predstave... Dok je studirao i predavao, školske raspuste je koristio da radi ono za čim je celog detinjstva u Overnji žudeo: putovao je. Tako je, samo sa rancem na leđima, proputovao SAD, Srednju Ameriku, Južnu Ameriku, Indiju...
Godine 1986. upisao je pozorišne studije u Parizu, a sledeće godine napisao je solo klovnovsku predstavu za mladu publiku Anatol, i u njoj igrao. Komad je bio veoma interaktivan i oslanjao se na razmenu sa publikom. Tu predstavu je izvodio više od 600 puta. Godine1990. preselio se u Sent-Etjen, u dolini Loare, gde i danas živi sa porodicom. Poslednji put obukao je klovnovski kostim za svoju decu, dok su još bila mala. Pre nego što se posvetio pisanju, režirao je sa pozorišnom trupom „Metafor” Brehtove, Šekspirove, Tikove, Koktoove, Kamijeve predstave. Taj period svog života naziva divnom avanturom. Prvi tekst objavljen mu je 1997 – Histoire de l’enfant et de l’œuf (Priča o detetu i jajetu). Tada još nije znao da će to delo biti prvo od mnogih i da će pisanje postati njegovo jedino zanimanje. Njegov prvi roman La balafre (Ožiljak), objavljen 1998. godine, osvojio je četiri nagrade, a zatim su usledili mnogi drugi i mnoge nagrade. Među njima najznačajniji su La rivière à l’envers (Reka naopačke, 2000), 17 nagrada; L’enfant Océan (Dete Okean, 1999) 6 nagrada; Le combat d'hiver (Kraj zime, 2006) 21 nagrada, La Prodigieuse Aventure de Tillmann Ostergrimm (Čudesna avantura Tilmana Ostergrima, 2007.) 3 nagrade, Le chagrin du roi mort (Tuga mrtvog kralja, 2009) 7 nagrada, Terrienne(Zemljanka, 2011), 22 nagrade, i poslednji roman Silhouette (Obris), 2013. godine.
Murleva kaže da je pisanje zanimanje za usamljenike, ali samo povremeno. Ono takođe donosi i neverovatne doživljaje: susrete sa đacima, čitanje dela pred publikom, sajmove knjiga. Zahvaljujući tom zanimanju, otkrio je mnoge delove Francuske koje nije poznavao, ali i Grčku, Rusiju, ostrvo Reinion, Kinu... I upoznao je neverovatne ljude: čitaoce, prijatelje pisce, knjižare, bibliotekare, na stavnike. Kada govori o pisanju, Murleva ističe da je najteže osećanje praznine koje se javlja kada se knjiga završi, kao da nikada više neće moći da se napiše nijedan red. To kod njega traje nedeljama. Međutim, kada naiđe dobra ideja, slavi i raduje se kao da mu je neko saopštio neku dobru vest. Među svojim delima, izdvaja La Rivière à l’envers, La Ballade de Cornebique (Balada o Rogojarcu) i Kraj zime, koje su mu posebno drage. Knjige piše na kompjuteru, za radnim stolom, često uz muziku, ali i u običnoj školskoj svesci, dok putuje vozom. Najviše voli da piše u jesen i zimi. I ujutru. Nikada ne piše noću. Uglavnom napiše po jednu knjigu godišnje.
Žan Klod Murleva
Žan-Klod Murleva autor je brojnih romana za mlade prevedenih na više od dvadeset jezika. Dobitnik je nagrada u Francuskoj i u drugim zemljama gde su njegove knjige objavljene (Prix des Incorruptibles, Prix Sorcières i mnoge druge). Danas ovog pisca smatraju jednim od najznačajnijih književnih autora za mlade u Francuskoj, kojeg podjednako hvale deca, nastavnici, kritičari i udruženja biblioteka, a njegove priče postale su klasika. Rođen 1952. u Amberu, u Overnji, u porodici farmera. Sa deset godina pridružio se starijoj braći u internatu škole „Blez Paskal“ u Amberu, koji je opisao u autobiografskoj knjizi Je voudrais rentrer à la maison (Želim da se vratim kući). U mnogobrojnim intervjuima, Murleva rado ističe da je bio dobar đak i da je čitav period ranog školovanja za njega bio srećan, iako mu je prva godina bila veoma teška. Naredne godine nisu bile tako bolne, ali nema lepih uspomena iz tinejdžerskih dana. U internatu je ostao sve do kraja srednje škole. Posle mature otišao je na studije u Strazbur, a nastavio ih je u Tuluzu, Štutgartu, Bonu, Parizu, i postao je profesor nemačkog. Od 1976. do 1985. predavao je nemački u Overnji, u Nemačkoj i Normandiji, gde je ostao pet godina. Bio je srećan kao nastavnik jer voli da predaje i to je radio sa velikim entuzijazmom. Decu je učio nemački, ali ih je i vodio na putovanja u Berlin, na pozorišne predstave... Dok je studirao i predavao, školske raspuste je koristio da radi ono za čim je celog detinjstva u Overnji žudeo: putovao je. Tako je, samo sa rancem na leđima, proputovao SAD, Srednju Ameriku, Južnu Ameriku, Indiju...
Godine 1986. upisao je pozorišne studije u Parizu, a sledeće godine napisao je solo klovnovsku predstavu za mladu publiku Anatol, i u njoj igrao. Komad je bio veoma interaktivan i oslanjao se na razmenu sa publikom. Tu predstavu je izvodio više od 600 puta. Godine1990. preselio se u Sent-Etjen, u dolini Loare, gde i danas živi sa porodicom. Poslednji put obukao je klovnovski kostim za svoju decu, dok su još bila mala. Pre nego što se posvetio pisanju, režirao je sa pozorišnom trupom „Metafor” Brehtove, Šekspirove, Tikove, Koktoove, Kamijeve predstave. Taj period svog života naziva divnom avanturom. Prvi tekst objavljen mu je 1997 – Histoire de l’enfant et de l’œuf (Priča o detetu i jajetu). Tada još nije znao da će to delo biti prvo od mnogih i da će pisanje postati njegovo jedino zanimanje. Njegov prvi roman La balafre (Ožiljak), objavljen 1998. godine, osvojio je četiri nagrade, a zatim su usledili mnogi drugi i mnoge nagrade. Među njima najznačajniji su La rivière à l’envers (Reka naopačke, 2000), 17 nagrada; L’enfant Océan (Dete Okean, 1999) 6 nagrada; Le combat d'hiver (Kraj zime, 2006) 21 nagrada, La Prodigieuse Aventure de Tillmann Ostergrimm (Čudesna avantura Tilmana Ostergrima, 2007.) 3 nagrade, Le chagrin du roi mort (Tuga mrtvog kralja, 2009) 7 nagrada, Terrienne(Zemljanka, 2011), 22 nagrade, i poslednji roman Silhouette (Obris), 2013. godine.
Murleva kaže da je pisanje zanimanje za usamljenike, ali samo povremeno. Ono takođe donosi i neverovatne doživljaje: susrete sa đacima, čitanje dela pred publikom, sajmove knjiga. Zahvaljujući tom zanimanju, otkrio je mnoge delove Francuske koje nije poznavao, ali i Grčku, Rusiju, ostrvo Reinion, Kinu... I upoznao je neverovatne ljude: čitaoce, prijatelje pisce, knjižare, bibliotekare, na stavnike. Kada govori o pisanju, Murleva ističe da je najteže osećanje praznine koje se javlja kada se knjiga završi, kao da nikada više neće moći da se napiše nijedan red. To kod njega traje nedeljama. Međutim, kada naiđe dobra ideja, slavi i raduje se kao da mu je neko saopštio neku dobru vest. Među svojim delima, izdvaja La Rivière à l’envers, La Ballade de Cornebique (Balada o Rogojarcu) i Kraj zime, koje su mu posebno drage. Knjige piše na kompjuteru, za radnim stolom, često uz muziku, ali i u običnoj školskoj svesci, dok putuje vozom. Najviše voli da piše u jesen i zimi. I ujutru. Nikada ne piše noću. Uglavnom napiše po jednu knjigu godišnje.