Roksana Jendžejevska-Vrubel (1969) je poljska spisateljica, scenaristkinja, dramaturškinja, autorka brojnih radio-drama i udžbenika. Diplomirala je psihologiju na Univerzitetu u Gdnjasku, gde je završila master i doktorske studije iz književnosti. Pre nego što se posvetila pisanju, radila je kao administrativni menadžer kulturnog centra „Žak“ u Gdanjsku, pisala za dečje novine Svjerščik i Miš i u redakciji dečjeg programa Poljskog radija i Poljske televizije. Autorka je brojnih tekstova u školskim udžbenicima. Na književnu scenu stupa 1998. godine knjigom Evo me (Oto jestem) koju objavljuje zajedno sa profesorom Vlodimižom Fijalkovskim, a 2004. objavljuje prvu samostalnu knjigu Priča o kanapu.
Napisala je preko četrdeset knjiga, među kojima su najpoznatije Princeza (2004), Lucijan – lav kakvog nema (2005), Ortografiti – čitanje s razumevanjem (2006) Bukvar demokratije (2007), Razgovori s prasicom Halinicom (2011), Praktični čovek, (2016), Aurorina radionica (2019), Sedam veličanstvenih (2019), Unezverenost (2021), Cvet paprati (2022). Laureatkinja je književne nagrade „Kornel Makušinjski”i trostruka dobitnica nagrade „Zarez i tačka” (2009, 2017, 2019) za najbolju dečju knjigu. Njene knjige su uvrštene na Zlatnu listu fondacije ABC XXI „Cela Poljska čita deci“, na Listu riznice Muzeja dečjih knjiga i na međunarodnu listu „Bele vrane” (The White Ravens).
Stvorila je Floru, junakinju najprodavanije serije knjiga za koju je 2009. dobila nagradu „Bestseler godine“ i na osnovu koje je nastala popularna animirana serija. Za zasluge u kulturi odlikovana je medaljom „Glorija Artis“. Članica je poljske sekcije IBBY i Književne unije, i stalna saradnica poljskih biblioteka u kojima često drži predavanja i radionice za nastavnike i bibliotekare.
Roksana Jendžejevska-Vrubel
Roksana Jendžejevska-Vrubel (1969) je poljska spisateljica, scenaristkinja, dramaturškinja, autorka brojnih radio-drama i udžbenika. Diplomirala je psihologiju na Univerzitetu u Gdnjasku, gde je završila master i doktorske studije iz književnosti. Pre nego što se posvetila pisanju, radila je kao administrativni menadžer kulturnog centra „Žak“ u Gdanjsku, pisala za dečje novine Svjerščik i Miš i u redakciji dečjeg programa Poljskog radija i Poljske televizije. Autorka je brojnih tekstova u školskim udžbenicima. Na književnu scenu stupa 1998. godine knjigom Evo me (Oto jestem) koju objavljuje zajedno sa profesorom Vlodimižom Fijalkovskim, a 2004. objavljuje prvu samostalnu knjigu Priča o kanapu.
Napisala je preko četrdeset knjiga, među kojima su najpoznatije Princeza (2004), Lucijan – lav kakvog nema (2005), Ortografiti – čitanje s razumevanjem (2006) Bukvar demokratije (2007), Razgovori s prasicom Halinicom (2011), Praktični čovek, (2016), Aurorina radionica (2019), Sedam veličanstvenih (2019), Unezverenost (2021), Cvet paprati (2022). Laureatkinja je književne nagrade „Kornel Makušinjski”i trostruka dobitnica nagrade „Zarez i tačka” (2009, 2017, 2019) za najbolju dečju knjigu. Njene knjige su uvrštene na Zlatnu listu fondacije ABC XXI „Cela Poljska čita deci“, na Listu riznice Muzeja dečjih knjiga i na međunarodnu listu „Bele vrane” (The White Ravens).
Stvorila je Floru, junakinju najprodavanije serije knjiga za koju je 2009. dobila nagradu „Bestseler godine“ i na osnovu koje je nastala popularna animirana serija. Za zasluge u kulturi odlikovana je medaljom „Glorija Artis“. Članica je poljske sekcije IBBY i Književne unije, i stalna saradnica poljskih biblioteka u kojima često drži predavanja i radionice za nastavnike i bibliotekare.