Meri Norton, višestruko nagrađivana engleska književnica za decu, rođena je 1903. godine kao Kejtlin Meri Pirson u gradiću Lejton Bazard u koji će mnogo godina kasnije smestiti čuvenu priču o Pozajmljivačima. Otac joj je bio lekar koji je smatrao da je obrazovanje devojčica važno pa je Meri po ovom pitanju tretirao jednako kao i njenu stariju braću. Iako je stekla tradicionalno vaspitanje, ono nije ugušilo Merin buntovnički, avanturistički duh. Nedugo nakon školovanja pridružila se pozorišnoj trupi i, uprkos tome što se takav poziv dvadesetih godina prošlog veka smatrao skandaloznim za devojku više klase, ispunila je san da se bavi glumom. Udavala se dva puta: prvi muž joj je bio Robert Norton, sa kojim je imala četvoro dece i po čijem je prezimenu u javnosti ostala poznata i danas, a drugi Lajonel Bonzi sa kojim se venčala na pragu sedamdesete godine.
Nakon udaje, Meri se preselila u Portugal gde je njen muž razvio biznis prodaje alkoholnih pića koji mu je doneo bogatstvo. Idiličan život Nortonovih, međutim, brzo je prekinut: najpre zbog Velike depresije koja je nastupila tridesetih i imala pogubne posledice na posao, a potom i izbijanjem Drugog svetskog rata. Robert je pristupio mornarici a Meri se sa decom vratila u Englesku gde je tokom rata radila pri ratnom štabu. Godine 1941. po službenoj dužnosti prebačena je u Njujork. Kako bi uspela da sastavi kraj s krajem morala je da nađe dodatni posao. Život u Portugalu se isplatio: godinama je radila kao prevodilac s portugalskog.
Tokom rata je počela da piše. Njen prvi roman The Magic Bed Knob; or, How to Become a Witch in Ten Easy Lessons objavljen je 1945. godine a dve godine kasnije usledio je i nastavak Bonfires and Broomsticks. Svetsku slavu je, međutim, stekla kada je objavila prvu knjigu o Pozajmljivačima (The Borrowers, 1952), malim ljudima koji žive skriveni ispod podnih dasaka i preživljavaju tako što pozajmljuju potrepštine od ljudskih bića. Za ovaj roman Meri Norton dobila je nagradu Karnegi, najprestižniju britansku nagradu za dečju književnost, i time se zauvek upisala na listu najznačajnijih britanskih pisaca za decu. Povodom 70. godišnjice dodeljivanja nagrade Karnegi (2007) organizovano je glasanje za najbolju nagrađenu knjigu. Na objavljenoj listi deset najboljih knjiga našli su se i Pozajmljivači.
Zahvaljujući zagonentnom završetku Pozajmljivača, čitaoci su zahtevali da saznaju šta se dogodilo sa porodicom Satić i Meri Norton je dobila priliku da napiše nekoliko nastavaka. Usledili su romani The Borrowers Afield (1955), The Borrowers Afloat (1959, takođe nominovan za nagradu Karnegi), The Borrowers Aloft (1961), zatim novela Poor Stainless: A New Story About the Borrowers (1966) i gotovo dve decenije kasnije, na ogromnu radost ljubitelja serijala, The Borrowers Avenged (1982). Popularnost serijala ponovo je skrenula pažnju na njene ranije romane. Godine 1957. objavljeno je novo izdanje Bed-Knob and Broomstick koje je obuhvatalo oba dela i koje je 1971. godine Dizniju poslužilo kao inspiracija za istoimeni film. Meri je 1975. godine objavila i jedan samostalni roman Are All The Giants Dead?, duhovitu priču o životu klasičnih, folklornih junaka u penziji.
Meri Norton
Meri Norton, višestruko nagrađivana engleska književnica za decu, rođena je 1903. godine kao Kejtlin Meri Pirson u gradiću Lejton Bazard u koji će mnogo godina kasnije smestiti čuvenu priču o Pozajmljivačima. Otac joj je bio lekar koji je smatrao da je obrazovanje devojčica važno pa je Meri po ovom pitanju tretirao jednako kao i njenu stariju braću. Iako je stekla tradicionalno vaspitanje, ono nije ugušilo Merin buntovnički, avanturistički duh. Nedugo nakon školovanja pridružila se pozorišnoj trupi i, uprkos tome što se takav poziv dvadesetih godina prošlog veka smatrao skandaloznim za devojku više klase, ispunila je san da se bavi glumom. Udavala se dva puta: prvi muž joj je bio Robert Norton, sa kojim je imala četvoro dece i po čijem je prezimenu u javnosti ostala poznata i danas, a drugi Lajonel Bonzi sa kojim se venčala na pragu sedamdesete godine.
Nakon udaje, Meri se preselila u Portugal gde je njen muž razvio biznis prodaje alkoholnih pića koji mu je doneo bogatstvo. Idiličan život Nortonovih, međutim, brzo je prekinut: najpre zbog Velike depresije koja je nastupila tridesetih i imala pogubne posledice na posao, a potom i izbijanjem Drugog svetskog rata. Robert je pristupio mornarici a Meri se sa decom vratila u Englesku gde je tokom rata radila pri ratnom štabu. Godine 1941. po službenoj dužnosti prebačena je u Njujork. Kako bi uspela da sastavi kraj s krajem morala je da nađe dodatni posao. Život u Portugalu se isplatio: godinama je radila kao prevodilac s portugalskog.
Tokom rata je počela da piše. Njen prvi roman The Magic Bed Knob; or, How to Become a Witch in Ten Easy Lessons objavljen je 1945. godine a dve godine kasnije usledio je i nastavak Bonfires and Broomsticks. Svetsku slavu je, međutim, stekla kada je objavila prvu knjigu o Pozajmljivačima (The Borrowers, 1952), malim ljudima koji žive skriveni ispod podnih dasaka i preživljavaju tako što pozajmljuju potrepštine od ljudskih bića. Za ovaj roman Meri Norton dobila je nagradu Karnegi, najprestižniju britansku nagradu za dečju književnost, i time se zauvek upisala na listu najznačajnijih britanskih pisaca za decu. Povodom 70. godišnjice dodeljivanja nagrade Karnegi (2007) organizovano je glasanje za najbolju nagrađenu knjigu. Na objavljenoj listi deset najboljih knjiga našli su se i Pozajmljivači.
Zahvaljujući zagonentnom završetku Pozajmljivača, čitaoci su zahtevali da saznaju šta se dogodilo sa porodicom Satić i Meri Norton je dobila priliku da napiše nekoliko nastavaka. Usledili su romani The Borrowers Afield (1955), The Borrowers Afloat (1959, takođe nominovan za nagradu Karnegi), The Borrowers Aloft (1961), zatim novela Poor Stainless: A New Story About the Borrowers (1966) i gotovo dve decenije kasnije, na ogromnu radost ljubitelja serijala, The Borrowers Avenged (1982). Popularnost serijala ponovo je skrenula pažnju na njene ranije romane. Godine 1957. objavljeno je novo izdanje Bed-Knob and Broomstick koje je obuhvatalo oba dela i koje je 1971. godine Dizniju poslužilo kao inspiracija za istoimeni film. Meri je 1975. godine objavila i jedan samostalni roman Are All The Giants Dead?, duhovitu priču o životu klasičnih, folklornih junaka u penziji.