Bugarski književnik Georgi Konstantinov u svojoj zemlji je poznat pre svega kao pesnik, dok se u svetu proslavio knjigama za najmlađe čitaoce.
Rođen je 1943. godine u Plevenu. Diplomirao je bugarski jezik na Univerzitetu u Sofiji. Radio je na Bugarskoj nacionalnoj televiziji (BNT), a zatim kao zamenik glavnog urednika u listu Narodna mladež, i glavni urednik časopisa Rodna reč i Plamen. Bio je zamenik ministra kulture, i glavni sekretar Udruženja bugarskih književnika (SBP), a od 2000. do 2014. godine bio je predsednik bugarskog PEN-a.
Dobitnik je brojnih priznanja, među kojima su Nagrada Udruženja bugarskih književnika (1979, 1983), Nacionalna nagrada za dečju književnost (1978), Nacionalna nagrada „Petko R. Slavejkov” za dečju književnost (2001), Nagrada za doprinos dečjoj književnosti „Konstantin Konstantinov” (2006) i Nagrada „Geo Milev” (2007). Dva puta je nominovan za Medalju Hansa Kristijana Andersena (1994, 1996), najvažniju međunarodnu nagradu za životno delo u oblasti stvaralaštva za decu i mlade.
Objavio je tridesetak zbirki poezije za odrasle a njegovi stihovi našli se u brojnim antologijama svetske poezije. Konstantinov piše angažovanu poeziju, često satiričnu, i bavi se položajem građanina u savremenom društvu, uvek sa optimizmom i verom u bolju budućnost. Više od 200 njegovih pesama pretočeno je u hitove poznatih bugarskih muzičkih izvođača.
Pisao je i poeziju za decu, ali retko, jer je verovao da deci treba pričati priče, a to je lakše u proznim delima. Iako je Konstantinov napisao samo nekoliko knjiga za decu, sve su postali savremeni klasici bugarske dečje književnosti i našle mesto u bugarskoj školskoj lektiri. Najpoznatije su Magarac s krilima (Магаре с крила, 1983), Priče o Rumpi-Rumpu (Приказки за Румпи-Румп, 1990) i njegovo najpopularnije i najprevođenije delo Doživljaji riđeg gusara Tufa (Приключенията на Туфо рижия пират, 1980–1997). Zapravo, priče o Tufu nastajale su preko dvadeset godina (1980–2006). Godine 1980. objavio je dužu pripovetku Tufo, riđi gusar (Туфо, рижия пират), i njen munjevit uspeh inspirisao je Konstantinova da je doradi i dopiše nove priče, dok nije uobličio istoimeni roman za decu, objavljen 1987. godine. Roman Tufo, riđa zvezda: novi doživljaji (Туфо, рижата звезда: Нови приключения) objavljen je 1995. godine. Svaka sledeća knjiga o Tufu sadržala je sve stare avanture i poneku novu, pomalo prerađene, jer je Konstantinov uvek modernizovao tekst i prilagođavao ga novim generacijama.
Odisejino izdanje prevod je izdanja iz 2016. godine, poslednjeg koje je autor doterao, i sadrži sve Tufove doživljaje.
Kao i mnogi drugi poznati pisci, Georgi Konstantinov je počeo da piše za decu – uz svoje dete. Zabavljao je svog sina Konstantina veselim pričama, između ostalog avanturama riđeg mačora koji upada u razne nevolje širom sveta, čiji je lik inspirisan nestašnim riđim kućnim ljubimcem porodice Konstantinov. Georgi je odlučio da smešne priče o riđanu ponudi i drugoj deci. Trebalo je još samo naći neobično, upečatljivo ime za tog jedinstvenog mačora. Pomogao mu je prijatelj slikar, kome se dopala epizoda sa vanzemaljcima, pa je pomenuo NLO (neidentifikovani leteći objekat) koji se na engleskom piše UFO (unidentified flying object), što ga je podsetilo na tufo – bugarski naziv za grm koji u jesen poprima jarkoriđu boju, kao krzno glavnog junaka. I tako je Tufo dobio ime.
A pesnik za odrasle okrenuo se prozi za decu. Smatrao je da deci, radoznalim bićima koje zanima sve na svetu, treba pričati duhovite i zanimljive priče u kojima se ista stvar osvetljava sa raznih strana, kroz nekoliko povezanih događaja. „Možda zato i vole Tufa”, kaže Konstantinov. Tufo je i sam kao dete, samo što dobija priliku da iz prve ruke iskusi mnogo toga o čemu deca mogu samo da maštaju: plovidbu gusarskim brodom, let u svemir, cirkusku slavu i prijateljstva sa mnogim neobičnim likovima. Tufo kaže: „Kod kuće je najlepše, jer odande možeš da pobegneš”. Knjige o Tufovim doživljajima deci nude priliku da kroz književnu avanturu pobegnu od kuće i dožive neverovatne stvari, ostajući sve vreme u sigurnosti svog doma. A kada porastu, otisnuće se i sama u svet i doživeti možda još neobičnije i luđe pustolovine. Jer knjige poput Tufa kod dece bude radoznalost, razvijaju avanturistički duh i osnažuju veru u sebe. Istovremeno, Tufo pokazuje deci i da treba da budu srećna što imaju dom, mogućnost da pogreše, da biraju vlasti slobodnim izborima, a naročito što mogu da se obrazuju, jer to nije dostupno svima, a svako znanje će im nekada dobro doći. Iako neobrazovan i nestašan, Tufo nepogrešivo razlikuje dobro i zlo, spreman je uvek da pomogne i ima neiscrpni rezervoar saosećanja sa svim bićima koje sreće, ma koliko drugačija bila od njega. Konstantinov je razumeo još jednu važnu stvar: iako će deca uvek želeti da istražuju svet i otkrivaju nove stvari njihov svet se menja, mašta se o drugim stvarima, a misterije iz vremena detinjstva njihovih roditelja zamenile su nove. Zato je Konstantinov neumorno radio na modernizaciji teksta. Na primer, u prvoj verziji Tufo se pojavio na crno-belom televizoru, pa je Kosta trčao kod komšije da na televizoru u boji proveri da li je to njegov riđi mačak. U savremenim verzijama, crno-beli televizor je nestao, jer malo koje dete danas može da ga zamisli.
„Neke dečje knjige ostavljaju trag u našoj duši, ali kada ih čitamo kasnije u životu, čini nam se da su izgubile šarm. Srećom, postoje knjige koje ne gube privlačnost i posebnost”, kaže Konstantinov, i zato takvim knjigama treba pomoći da komuniciraju sa savremenom decom. Doživljaji riđeg gusara, Tufa i dalje, trideset godina od nastanka, obogaćuju i uveseljavaju detinjstvo svakog čitaoca.
Georgi Konstantinov
Bugarski književnik Georgi Konstantinov u svojoj zemlji je poznat pre svega kao pesnik, dok se u svetu proslavio knjigama za najmlađe čitaoce.
Rođen je 1943. godine u Plevenu. Diplomirao je bugarski jezik na Univerzitetu u Sofiji. Radio je na Bugarskoj nacionalnoj televiziji (BNT), a zatim kao zamenik glavnog urednika u listu Narodna mladež, i glavni urednik časopisa Rodna reč i Plamen. Bio je zamenik ministra kulture, i glavni sekretar Udruženja bugarskih književnika (SBP), a od 2000. do 2014. godine bio je predsednik bugarskog PEN-a.
Dobitnik je brojnih priznanja, među kojima su Nagrada Udruženja bugarskih književnika (1979, 1983), Nacionalna nagrada za dečju književnost (1978), Nacionalna nagrada „Petko R. Slavejkov” za dečju književnost (2001), Nagrada za doprinos dečjoj književnosti „Konstantin Konstantinov” (2006) i Nagrada „Geo Milev” (2007). Dva puta je nominovan za Medalju Hansa Kristijana Andersena (1994, 1996), najvažniju međunarodnu nagradu za životno delo u oblasti stvaralaštva za decu i mlade.
Objavio je tridesetak zbirki poezije za odrasle a njegovi stihovi našli se u brojnim antologijama svetske poezije. Konstantinov piše angažovanu poeziju, često satiričnu, i bavi se položajem građanina u savremenom društvu, uvek sa optimizmom i verom u bolju budućnost. Više od 200 njegovih pesama pretočeno je u hitove poznatih bugarskih muzičkih izvođača.
Pisao je i poeziju za decu, ali retko, jer je verovao da deci treba pričati priče, a to je lakše u proznim delima. Iako je Konstantinov napisao samo nekoliko knjiga za decu, sve su postali savremeni klasici bugarske dečje književnosti i našle mesto u bugarskoj školskoj lektiri. Najpoznatije su Magarac s krilima (Магаре с крила, 1983), Priče o Rumpi-Rumpu (Приказки за Румпи-Румп, 1990) i njegovo najpopularnije i najprevođenije delo Doživljaji riđeg gusara Tufa (Приключенията на Туфо рижия пират, 1980–1997). Zapravo, priče o Tufu nastajale su preko dvadeset godina (1980–2006). Godine 1980. objavio je dužu pripovetku Tufo, riđi gusar (Туфо, рижия пират), i njen munjevit uspeh inspirisao je Konstantinova da je doradi i dopiše nove priče, dok nije uobličio istoimeni roman za decu, objavljen 1987. godine. Roman Tufo, riđa zvezda: novi doživljaji (Туфо, рижата звезда: Нови приключения) objavljen je 1995. godine. Svaka sledeća knjiga o Tufu sadržala je sve stare avanture i poneku novu, pomalo prerađene, jer je Konstantinov uvek modernizovao tekst i prilagođavao ga novim generacijama.
Odisejino izdanje prevod je izdanja iz 2016. godine, poslednjeg koje je autor doterao, i sadrži sve Tufove doživljaje.
Kao i mnogi drugi poznati pisci, Georgi Konstantinov je počeo da piše za decu – uz svoje dete. Zabavljao je svog sina Konstantina veselim pričama, između ostalog avanturama riđeg mačora koji upada u razne nevolje širom sveta, čiji je lik inspirisan nestašnim riđim kućnim ljubimcem porodice Konstantinov. Georgi je odlučio da smešne priče o riđanu ponudi i drugoj deci. Trebalo je još samo naći neobično, upečatljivo ime za tog jedinstvenog mačora. Pomogao mu je prijatelj slikar, kome se dopala epizoda sa vanzemaljcima, pa je pomenuo NLO (neidentifikovani leteći objekat) koji se na engleskom piše UFO (unidentified flying object), što ga je podsetilo na tufo – bugarski naziv za grm koji u jesen poprima jarkoriđu boju, kao krzno glavnog junaka. I tako je Tufo dobio ime.
A pesnik za odrasle okrenuo se prozi za decu. Smatrao je da deci, radoznalim bićima koje zanima sve na svetu, treba pričati duhovite i zanimljive priče u kojima se ista stvar osvetljava sa raznih strana, kroz nekoliko povezanih događaja. „Možda zato i vole Tufa”, kaže Konstantinov. Tufo je i sam kao dete, samo što dobija priliku da iz prve ruke iskusi mnogo toga o čemu deca mogu samo da maštaju: plovidbu gusarskim brodom, let u svemir, cirkusku slavu i prijateljstva sa mnogim neobičnim likovima. Tufo kaže: „Kod kuće je najlepše, jer odande možeš da pobegneš”. Knjige o Tufovim doživljajima deci nude priliku da kroz književnu avanturu pobegnu od kuće i dožive neverovatne stvari, ostajući sve vreme u sigurnosti svog doma. A kada porastu, otisnuće se i sama u svet i doživeti možda još neobičnije i luđe pustolovine. Jer knjige poput Tufa kod dece bude radoznalost, razvijaju avanturistički duh i osnažuju veru u sebe. Istovremeno, Tufo pokazuje deci i da treba da budu srećna što imaju dom, mogućnost da pogreše, da biraju vlasti slobodnim izborima, a naročito što mogu da se obrazuju, jer to nije dostupno svima, a svako znanje će im nekada dobro doći. Iako neobrazovan i nestašan, Tufo nepogrešivo razlikuje dobro i zlo, spreman je uvek da pomogne i ima neiscrpni rezervoar saosećanja sa svim bićima koje sreće, ma koliko drugačija bila od njega. Konstantinov je razumeo još jednu važnu stvar: iako će deca uvek želeti da istražuju svet i otkrivaju nove stvari njihov svet se menja, mašta se o drugim stvarima, a misterije iz vremena detinjstva njihovih roditelja zamenile su nove. Zato je Konstantinov neumorno radio na modernizaciji teksta. Na primer, u prvoj verziji Tufo se pojavio na crno-belom televizoru, pa je Kosta trčao kod komšije da na televizoru u boji proveri da li je to njegov riđi mačak. U savremenim verzijama, crno-beli televizor je nestao, jer malo koje dete danas može da ga zamisli.
„Neke dečje knjige ostavljaju trag u našoj duši, ali kada ih čitamo kasnije u životu, čini nam se da su izgubile šarm. Srećom, postoje knjige koje ne gube privlačnost i posebnost”, kaže Konstantinov, i zato takvim knjigama treba pomoći da komuniciraju sa savremenom decom. Doživljaji riđeg gusara, Tufa i dalje, trideset godina od nastanka, obogaćuju i uveseljavaju detinjstvo svakog čitaoca.