Svestrani umetnik Feliks Miterer (1948) proslavio se kao dramski pisac, glumac i scenarista. Iako je napisao samo nekoliko knjiga za decu, zahvaljujući neverovatnoj popularnosti priča o Superkoki Soki danas se ubraja u najznačajnije austrijske pisce za mlade.
Feliks je odrastao na obroncima alpskih planina, u austrijskoj saveznoj državi Tirol. Otac mu je bio rumunski izbeglica, a majka je rano ostala udovica s velikom porodicom, koju je teškom mukom prehranjivala na malom seoskom imanju. Kada je dobila trinaesto dete, sina Feliksa, odlučila je da ga da na usvajanje. Prihvatila ga je porodica Miterer, bračni par zemljoradnika bez dece. Tako je Feliks odrastao na obližnjoj farmi, gde su negovani tirolski običaji i narodna kultura, okružen radnim ljudima. Vrlo rano je naučio da čita i svaki slobodan trenutak provodio je s knjigama. Uprkos skromnim finansijskim mogućnostima, Mitereri su davali sve od sebe da Feliksu pruže najbolje obrazovanje. Upisao se na čuveni Insbruški univerzitet, ali je posle četiri godine napustio studije i deset godina radio kao carinski činovnik u Insbruku. U to vreme počeo je da piše – pozorišne komade, radio-drame i novinske tekstove. Povremeno je glumio u pozorištu. Ubrzo se proslavio, pre svega kao dramski pisac, od 1977. konačno je bio u stanju da se izdržava pisanjem. U Irsku se preselio 1995, ali se posle petnaest godina vratio u svoj voljeni Tirol.
Mitererovi dramski tekstovi su najobimniji i najnagrađivaniji deo njegovog stvaralačkog opusa. U njima se kritički i satirično osvrće na savremene probleme, ismevajući ružne pojave u savremenom svetu: pojavu fašizma u seoskim sredinama, tradicionalno suparništvo između Austrijanaca i Nemaca, licemeran odnos prema turizmu u Tirolu, robovanje materijalističkim vrednostima i tako dalje. Drame Feliksa Miterera prepoznatljive su po tome što su namenjene širokoj publici, koriste kolokvijalni narodni jezik i dramaturški se oslanjaju na tradiciju narodnih austrijskih drama.
Najpoznatija Mitererova dramska dela su Pifke saga (po kojoj je snimljen trodelni film), Kuća na prodaju, Nema mesta za idiote, Divlja žena, Vreme posete, Sibir i savremena obrada legende o Jovanki Orleanki Johana ili otkriće nacije koja se bavi se borbom za slobodu. Iako se uglavnom drži tradicionalnih dramskih formi, Miterer eksperimentiše i s novim oblicima pozorišta (ulični teatar, televizija itd.). Među brojnim priznanjima koja je dobio za književna dostignuća najvažnije su Nagrada Peter Rosegger (1983), Nagrada Adolf Grimme (1992), Prix Italia (2004), Umetnička nagrada države Tirol (2005) i čuvena austrijska nagrada za rad na televiziji Romy (1991, 2009).
Feliks Miterer
Svestrani umetnik Feliks Miterer (1948) proslavio se kao dramski pisac, glumac i scenarista. Iako je napisao samo nekoliko knjiga za decu, zahvaljujući neverovatnoj popularnosti priča o Superkoki Soki danas se ubraja u najznačajnije austrijske pisce za mlade.
Feliks je odrastao na obroncima alpskih planina, u austrijskoj saveznoj državi Tirol. Otac mu je bio rumunski izbeglica, a majka je rano ostala udovica s velikom porodicom, koju je teškom mukom prehranjivala na malom seoskom imanju. Kada je dobila trinaesto dete, sina Feliksa, odlučila je da ga da na usvajanje. Prihvatila ga je porodica Miterer, bračni par zemljoradnika bez dece. Tako je Feliks odrastao na obližnjoj farmi, gde su negovani tirolski običaji i narodna kultura, okružen radnim ljudima. Vrlo rano je naučio da čita i svaki slobodan trenutak provodio je s knjigama. Uprkos skromnim finansijskim mogućnostima, Mitereri su davali sve od sebe da Feliksu pruže najbolje obrazovanje. Upisao se na čuveni Insbruški univerzitet, ali je posle četiri godine napustio studije i deset godina radio kao carinski činovnik u Insbruku. U to vreme počeo je da piše – pozorišne komade, radio-drame i novinske tekstove. Povremeno je glumio u pozorištu. Ubrzo se proslavio, pre svega kao dramski pisac, od 1977. konačno je bio u stanju da se izdržava pisanjem. U Irsku se preselio 1995, ali se posle petnaest godina vratio u svoj voljeni Tirol.
Mitererovi dramski tekstovi su najobimniji i najnagrađivaniji deo njegovog stvaralačkog opusa. U njima se kritički i satirično osvrće na savremene probleme, ismevajući ružne pojave u savremenom svetu: pojavu fašizma u seoskim sredinama, tradicionalno suparništvo između Austrijanaca i Nemaca, licemeran odnos prema turizmu u Tirolu, robovanje materijalističkim vrednostima i tako dalje. Drame Feliksa Miterera prepoznatljive su po tome što su namenjene širokoj publici, koriste kolokvijalni narodni jezik i dramaturški se oslanjaju na tradiciju narodnih austrijskih drama.
Najpoznatija Mitererova dramska dela su Pifke saga (po kojoj je snimljen trodelni film), Kuća na prodaju, Nema mesta za idiote, Divlja žena, Vreme posete, Sibir i savremena obrada legende o Jovanki Orleanki Johana ili otkriće nacije koja se bavi se borbom za slobodu. Iako se uglavnom drži tradicionalnih dramskih formi, Miterer eksperimentiše i s novim oblicima pozorišta (ulični teatar, televizija itd.). Među brojnim priznanjima koja je dobio za književna dostignuća najvažnije su Nagrada Peter Rosegger (1983), Nagrada Adolf Grimme (1992), Prix Italia (2004), Umetnička nagrada države Tirol (2005) i čuvena austrijska nagrada za rad na televiziji Romy (1991, 2009).