Britanska autorka En Fajn (Anne Fine, 1947) proslavila se knjigama za decu, iako piše i za odrasle. Osvojila je sva najprestižnija priznanja za dečju književnost na engleskom govornom području i zbog izuzetnog doprinosa stvaralaštvu za mlade dobila je plemićku titulu i orden OBE (Order of the British Empire).
En Fajn je rođena u britanskoj provinciji Lesterširu. Diplomirala je na političkim studijama na univerzitetu u Voriku. Trenutno živi u Barnard Kaslu u oblasti Daram.
U osnovnoj školi zavolela je književnost, istoriju i jezike (učila je francuski i španski), i već tada počela da piše priče. Međutim, kako sama kaže, nije joj ni padalo na pamet da će jednog dana postati književnica. Posvetila se studijama političkih nauka i istorije, a posle studija radila je različite poslove. Najpre je kratko predavala u ženskoj srednjoj školi, a potom se zaposlila u oksfordskoj ispostavi internacionalne kompanije Oksfam, koja se bavi pronalaženjem rešenja za siromaštvo i pravedniju raspodelu bogatstva. Iako je tamo radila svega dve godine, to iskustvo je ostavilo snažan uticaj na nju i, tvrdi En, donelo joj potpuno drugačiji pogled na novac i ono što se novcem može steći i postići. Sva ta različita interesovanja, poslovi i osvešćeno sagledavanje sveta, biće prisutni u delima En Fajn.
Kad se rodila njena prva ćerka, En se nenadano vratila pisanju, i to dečjoj književnosti. Naime, zima 1971. toliko je bila jaka da En zbog snežnih oluja nije mogla dovoljno često da se probije do biblioteke i uzima nove knjige. Prekipelo joj je i odlučila je da počne da piše roman. Toliko je uživala u stvaranju, da od tog trenutka nije ni prestajala da piše. Tako je En Fajn otkrila svoj pravi poziv.
Porodica Fajn, koja se ubrzo uvećala za još jednu devojčicu, često se selila zbog posla Eninog muža – živeli su Kaliforniji, Arizoni, Mičigenu i Kanadi, Godine 1981. vratili su se u Englesku, najpre u Edinburg, a zatim i u Daram, gde i danas žive u kamenoj kući kraj reke. U tom idiličnom ambijentu En Fajn napisala je većinu svojih dela. U gotovo svim njenim romanima prisutne su teme socijalne nepravde i podvojenosti, politički i porodični problemi. Ipak, kako En Fajn kaže, na prvom mestu uvek joj je zabava: u najvećoj meri piše knjige kakve bi i sama volela da čita.
Osim romana, En Fajn radi i na adaptaciji pojedinih dela za scensko izvođenje.
En Fajn je napisala više od pedeset dečjih knjiga. Njena dela prevedena su na 45 jezika i dobila veliki broj priznanja. En Fajn je četiri puta (1990, 1991, 1993. i 2004.) proglašena za najboljeg britanskog dečjeg pisca godine. Romani Buljooki (1989) i Bebe od brašna (1992) osvojili su najznačajniju nagradu za književnost na engleskom jeziku, Karnegijevu medalju. Godine 1998. nominovana je za Medalju Hans Kristijan Andersen, takozvanu Nobelovu nagradu za književnost za decu, najvažniju nagradu na svetu. En Fajn je 2010. dobila je posebnu nagradu za književnost, Good Writing.
En Fajn
Britanska autorka En Fajn (Anne Fine, 1947) proslavila se knjigama za decu, iako piše i za odrasle. Osvojila je sva najprestižnija priznanja za dečju književnost na engleskom govornom području i zbog izuzetnog doprinosa stvaralaštvu za mlade dobila je plemićku titulu i orden OBE (Order of the British Empire).
En Fajn je rođena u britanskoj provinciji Lesterširu. Diplomirala je na političkim studijama na univerzitetu u Voriku. Trenutno živi u Barnard Kaslu u oblasti Daram.
U osnovnoj školi zavolela je književnost, istoriju i jezike (učila je francuski i španski), i već tada počela da piše priče. Međutim, kako sama kaže, nije joj ni padalo na pamet da će jednog dana postati književnica. Posvetila se studijama političkih nauka i istorije, a posle studija radila je različite poslove. Najpre je kratko predavala u ženskoj srednjoj školi, a potom se zaposlila u oksfordskoj ispostavi internacionalne kompanije Oksfam, koja se bavi pronalaženjem rešenja za siromaštvo i pravedniju raspodelu bogatstva. Iako je tamo radila svega dve godine, to iskustvo je ostavilo snažan uticaj na nju i, tvrdi En, donelo joj potpuno drugačiji pogled na novac i ono što se novcem može steći i postići. Sva ta različita interesovanja, poslovi i osvešćeno sagledavanje sveta, biće prisutni u delima En Fajn.
Kad se rodila njena prva ćerka, En se nenadano vratila pisanju, i to dečjoj književnosti. Naime, zima 1971. toliko je bila jaka da En zbog snežnih oluja nije mogla dovoljno često da se probije do biblioteke i uzima nove knjige. Prekipelo joj je i odlučila je da počne da piše roman. Toliko je uživala u stvaranju, da od tog trenutka nije ni prestajala da piše. Tako je En Fajn otkrila svoj pravi poziv.
Porodica Fajn, koja se ubrzo uvećala za još jednu devojčicu, često se selila zbog posla Eninog muža – živeli su Kaliforniji, Arizoni, Mičigenu i Kanadi, Godine 1981. vratili su se u Englesku, najpre u Edinburg, a zatim i u Daram, gde i danas žive u kamenoj kući kraj reke. U tom idiličnom ambijentu En Fajn napisala je većinu svojih dela. U gotovo svim njenim romanima prisutne su teme socijalne nepravde i podvojenosti, politički i porodični problemi. Ipak, kako En Fajn kaže, na prvom mestu uvek joj je zabava: u najvećoj meri piše knjige kakve bi i sama volela da čita.
Osim romana, En Fajn radi i na adaptaciji pojedinih dela za scensko izvođenje.
En Fajn je napisala više od pedeset dečjih knjiga. Njena dela prevedena su na 45 jezika i dobila veliki broj priznanja. En Fajn je četiri puta (1990, 1991, 1993. i 2004.) proglašena za najboljeg britanskog dečjeg pisca godine. Romani Buljooki (1989) i Bebe od brašna (1992) osvojili su najznačajniju nagradu za književnost na engleskom jeziku, Karnegijevu medalju. Godine 1998. nominovana je za Medalju Hans Kristijan Andersen, takozvanu Nobelovu nagradu za književnost za decu, najvažniju nagradu na svetu. En Fajn je 2010. dobila je posebnu nagradu za književnost, Good Writing.