• Izdavačka kuća Odiseja
daglas adams
Daglas Adams

Daglasa Adamsa (1952–2001) pamtimo, pre svega, po kultnom naučnofantastičnom serijalu Autostoperski vodič kroz galaksiju, započetom 1978. godine kao radio-drama koja se pretvorila u „trilogiju“ od pet tomova. Knjige su doživele neverovatnu popularnost (do 2001. prodato je petnaest miliona primeraka). Na osnovu njih nastali su televizijska serija, nekoliko drama, strip, računarska igra i film. Međutim, ovaj svestrani britanski autor ostavio je traga i kao scenarista, muzičar, vatreni borac za očuvanje prirode, zaljubljenik u nove tehnologije i njihov promoter. Daglas Noel Adams rođen je 11. marta 1952. godine u Kembridžu, u Engleskoj. Naredne godine, Votson i Krik su napravili svoj čuveni model DNK na Kembridžu, tako da se Adams kasnije često iz šale potpisivao kao DNA (po svojim inicijalima, a i na engleskom je skraćenica za DNK zapravo DNA). Porodica se nekoliko meseci nakon njegovog rođenja preselila u Istočni London, a posle razvoda roditelja 1957. godine sa sestrom i majkom preselio se u Brentvud u Eseksu, gde su živeli u skloništu za životinje koje su vodili njegovi baba i deda. U Brentvudu je Adams pohađao osnovnu školu, a nešto kasnije i čuvenu školu Brentvud. Isticao se svojom neuobičajenom visinom (sa 12 godina bio je visok 183 cm), ali i nesvakidašnjim talentom za pisanje priča, koje su često objavljivane u školskim novinama. Bio je jedini učenik svih vremena koji je od Halforda dobio desetku za kreativno pisanje, što je sa zadovoljstvom posle pamtio celog života, pogotovo kad ga uhvate autorske krize. Zahvaljujući svojim pričama i odličnim esejima, dobio je stipendiju za St John’s College na Univerzitetu Kembridž. U vrlo jakoj konkurenciji ove prestižne škole, koju je pohađalo devet budućih dobitnika Nobelove nagrade, nekoliko premijera raznih zemalja, arhibiskupa i tri sveca, Adams je briljirao kao student i 1974. godine diplomirao englesku književnost. Najveća želja mu je bila da se priključi studentskom komediografskom klubu Footlights, koji je iznedrio neke od najvećih engleskih komičara, što je i uspeo, premda ne iz prvog pokušaja. Posle studija, Adams se preselio u London, rešen da započne karijeru na televiziji ili radiju. Ubrzo ga je otkrio Grejam Čapman, član ekipe Letećeg cirkusa Montija Pajtona. Adams je jedna od samo dve osobe izvan originalne grupe Pajtonovaca koja je potpisana kao koautor nekog pajtonovskog skeča (Patient Abuse /Zlostavljanje pacijenta), a pojavio se i u dve scene u četvrtoj sezoni Letećeg cirkusa. Adams je u međuvremenu radio i druge poslove: kao portir u bolnici, građevinac i čistač kokošinjaca, čak i kao telohranitelj jedne katarske porodice. Sve vreme je i pisao, mada s relativno malim uspehom. Sve se promenilo jedne noći kad je Adams pijan ležao na livadi u Inzbruku u Austriji i gledao zvezde. Kod sebe je imao primerak auto-stoperskog vodiča kroz Evropu i palo mu je na pamet da bi neko trebalo da napiše i auto-stoperski vodič kroz galaksiju. Godine 1977, u saradnji s radio-producentom Sajmonom Bretom, Adams je poslao nacrt naučnofantastične humorističke serije na BBC-jevom Radiju 4. Pored osnovne ideje, Adams je predstavio i nekoliko priča koje bi se potencijalno mogle upotrebiti u seriji. Iako se donekle držao početnog plana, priča se da je Adams neprestano izmišljao nove priče dok je pisao. Pored toga, obratio se za pomoć i Džonu Lojdu čiji su delovi neobjavljenog naučnofantastičnog romana GiGaks ušli u poslednje dve epizode prve sezone Vodiča. BBC Radio 4 emitovao je prvu radio-seriju jednom sedmično, u martu i aprilu 1978. godine. Pošto je postigla veliki uspeh, snimljena je još jedna epizoda, poznatija kao „Božićna”. Druga sezona od pet epizoda emitovana je svake večeri od 21. do 25. januara 1980. godine.

U to vreme, Adams je postao poznat i po notornom kršenju svih zadatih rokova. „Volim rokove. Prosto obožavam kako prošište kad isteknu“, rekao je jednom prilikom. Bukvalno su morali da ga teraju da piše, tako da je jednom prilikom proveo čak tri sedmice zaključan u hotelskoj sobi sa svojim izdavačem kako bi na vreme dovršio Doviđenja i hvala na svim ribama (So Long, and Thanks for All the Fish). Napisao je ukupno pet romana u serijalu Autostoperski vodič kroz galaksiju, objavljenih 1979, 1980, 1982, 1984. i 1992. godine. Tokom saradnje na poznatoj britanskoj seriji Doktor Hu (Doctor Who; napisao je 3 epizode i bio jedan od urednika scenarija u sedamnaestoj sezoni, 1979. godine) dozvolio je da se citati i humorističke reference iz Autostoperskog vodiča kroz galaksiju povremeno pojavljuju u epizodama Doktora Hua, što je ostalo praksa do danas. Između prvog putovanja na Madagaskar s Markom Karvardinom 1985. godine i niza putovanja koja će kasnije biti pretočena u Još malo pa nestalo, Adams je napisao još dva romana s potpuno novom grupom likova. Holističku detektivsku agenciju Dirka Džentlija (Dirk Gently’s Holistic Detective Agency), objavljenu 1987. godine, Adams opisuje kao „svojevrsnu romantičnu, epsku, horor komediju s duhovima, detektivima i putovanjem kroz vreme, koja se uglavnom bavi blatom, muzikom i kvantnom mehanikom“. Godinu dana kasnije objavljen je i nastavak, Duga, mračna čajanka duše (The Long Dark Tea-Time of the Soul). Daglas Adams je bio veoma aktivan u borbi za očuvanje prirode, posebno retkih životinjskih vrsta; rezultat toga je i radio-emisija i putopis Još malo pa nestalo (Last Chance to See), nastao tokom putovanja sa zoologom Markom Karvardinom u potrazi za najređim životinjskim vrstama na Planeti. Možda u ovoj knjizi najjasnije dolazi do izražaja snaga Adamsovog talenta – zahvaljujući kojoj se u njegovim rukama se suvoparni i tužni podaci o ugroženim vrstama pretvaraju u vrcavo, duhovito i zanimljivo štivo, a partikularne sudbine debelih papagaja, džinovskih guštera i slepih delfina iz raznih svetskih zabiti, smeštaju u kontekst opstanka čovečanstva na planeti i, na ozbiljniji ali ne manje duhovit način nego u Autostoperskom vodiču kroz galaksiju, odgonetanje smisla ljudskog života.

Godine 1994, učestvovao je u usponu na Kilimandžaro, u okviru projekta britanske dobrotvorne organizacije za zaštitu nosoroga, odeven u kostim te životinje. Tom prilikom prikupljeno je oko 100.000 funti koje su poklonjene školama u Keniji i programima za očuvanje crnih nosoroga u Tanzaniji. Adams je takođe aktivno podržavao fond za očuvanje gorila Dajan Fosi. Uz sve to, bio je i gitarista, družio se s članovima grupa Pink Floyd i Procol Harum. Radio je i na interaktivnoj verziji Vodiča i razvoju igara Labyrinth i Bureaucracy. Takođe je učestvovao u izradi kompjuterske igre Starship Titanic (1998. godine). Adams je bio ljubitelj brzih automobila, foto-aparata i tehnoloških inovacija. Prvi tekst-procesor kupio je 1982. godine, a koristio je Mekintoš proizvode od trenutka kad su se pojavili, 1984. godine, do kraja života. Priča se da je prva osoba koja je kupila Mac u Evropi (mada neki kažu i da je to bio Stiven Fraj) i učestvovao je u brojnim Eplovim reklamnim kampanjama. Redovno je učestvovao u brojnim konferencijama u vezi s računarima i drugim modernim tehnologijama. Elektronsku poštu koristio je mnogo pre nego što je postala popularna, a dok je živeo u Novom Meksiku 1993. godine imao je i vlastitu diskusionu grupu, alt.fan.douglas-adams. Mnogi njegovi postovi sada su arhivirani na Guglu. Vest o smrti Daglasa Adamsa šokirala je svet 11. maja 2001. godine. Umro je od srčanog udara nakon redovnog treninga u teretani. Komemoracija je održana 17. septembra 2001. u crkvi Svetog Martina na Trafalgar Skveru u Londonu. To je bila prva crkvena služba koju je BBC prenosio uživo preko interneta.

U maju 2001. godine, posthumno je objavljen Losos sumnje (The Salmon od Doubt), zbirka njegovih neobjavljenih kratkih priča, eseja i pisama, kao i posmrtni govori koje su održali Ričard Dokins, Stiven Fraj, Kristofer Serf i Teri Džons. Nazvana je tako jer sadrži i jedanaest poglavlja Adamsovog nedovršenog romana Losos sumnje za koji je prvobitno planirano da bude nastavak romana o Dirku Džentliju, ali bi kasnije možda postao i šesti deo Vodiča. Dve nedelje nakon Adamsove smrti, 25. maja 2001, njegovi fanovi su organizovali i dan sećanja na čuvenog pisca, takozvani Dan peškira, koji se od tada proslavlja svake godine.

Još malo pa nestalo
462 rsd 660