Mlada engleska autorka Anabel Pičer (1982) odrasla je na seoskom imanju u Nedertongu, u Zapadnom Jorkširu, okružena velikom porodicom, prirodom i knjigama. U detinjstvu, privlačile su je razne umetničke forme: volela je da čita, počela je da piše prve priče, vežbala je balet, svirala violinu i klavir, ali njena najveća strast bila je gluma. Ipak, odlučila se za studije engleske književnosti, i to na čuvenom Oksfordskom univerzitetu. Tokom studija nekoliko puta je počinjala da piše knjigu, ali nijednu nije završila. Kad je diplomirala, zaposlila se na televiziji i uglavnom radila na humorističkim emisijama. Kratko je radila kao stručnjak za odnose s javnošću, ali se tu nije pronašla, pa se ubrzo prekvalifikovala za posao nastavnice engleskog, u kojem je uživala.
Anabel i njen muž su odlučili da svoj medeni mesec pretvore u duže putovanje po svetu. Prva stanica u Južnoj Americi bio je Ekvador. Kako nisu mogli da spavaju zbog vremenske razlike a nisu se usuđivali da noću cunjaju nepoznatim ekvadorskim ulicama, ostali su u hotelu i gledali TV. Jedne večeri Anabel je naletela na snimak terorističkog napada 11. septembra u Njujorku i dobila ideju za roman koji će je proslaviti: „Moja sestra živi na kaminu”. Počela je da piše usred noći i pisala ga je dok su obilazili Južnu Ameriku, Bliski i Daleki Istok, Novi Zeland i Australiju. Kad su se vratili kući, radna verzija romana bila je gotova, trebalo ju je samo prekucati i lektorisati. Anabel je imala i sreće: njen rukopis se dopao već drugom agentu kojem ga je poslala, ubrzo se našao i izdavač i roman Moja sestra živi na kaminu (My sister lives on the Mantelpiece) našao se u knjižarama 2011. a uskoro postao i bestseler. Kritika je s oduševljenjem dočekala novu zvezdu stvaralaštva za mlade, pa su usledile i nagrade. Proglašen je najboljim debitantskim romanom 2012. godine (Branford Boase Award), i iste godine osvojio je nagradu Betty Trask koju dodeljuje Kraljevsko udruženje autora i nagradu Hull za dečju knjigu. Roman Moja sestra živi na kaminu bio je u užem izboru za Karnegijevu medalju 2012. godine, najznačajniju nagradu za književnost za decu napisanu na engleskom govornom području, a bio je i finalista za nagrade Waterstones (2012), Red House (2011), Galaxy Milk Chocolate (2011) i Dylan Thomas 2011. Preveden је na više od dvadeset jezika. Vrtloglavi uspeh ove knjige bio je prekretnica u životu Anabel Pičer, koja se od tada posvetila pisanju i susretima s čitaocima.
Drugi roman Anabel Pičer Ketchup Clouds (Oblaci od kečapa, 2012), takođe namenjen mladima, priča o tajnama, ljubavi i lažima. Osvojio je Waterstones nagradu 2013. i nagradu Edgar Allan Poe 2014. za najbolji roman za mlade, koju dodjeljuje Američko udruženje pisaca. Godinue 2013, napisala je prvu knjigu namenjenu najmlađim čitaocima – slikovnicu Project Bright Spark (Projekat pametnjaković).
Anabel Pičer
Mlada engleska autorka Anabel Pičer (1982) odrasla je na seoskom imanju u Nedertongu, u Zapadnom Jorkširu, okružena velikom porodicom, prirodom i knjigama. U detinjstvu, privlačile su je razne umetničke forme: volela je da čita, počela je da piše prve priče, vežbala je balet, svirala violinu i klavir, ali njena najveća strast bila je gluma. Ipak, odlučila se za studije engleske književnosti, i to na čuvenom Oksfordskom univerzitetu. Tokom studija nekoliko puta je počinjala da piše knjigu, ali nijednu nije završila. Kad je diplomirala, zaposlila se na televiziji i uglavnom radila na humorističkim emisijama. Kratko je radila kao stručnjak za odnose s javnošću, ali se tu nije pronašla, pa se ubrzo prekvalifikovala za posao nastavnice engleskog, u kojem je uživala.
Anabel i njen muž su odlučili da svoj medeni mesec pretvore u duže putovanje po svetu. Prva stanica u Južnoj Americi bio je Ekvador. Kako nisu mogli da spavaju zbog vremenske razlike a nisu se usuđivali da noću cunjaju nepoznatim ekvadorskim ulicama, ostali su u hotelu i gledali TV. Jedne večeri Anabel je naletela na snimak terorističkog napada 11. septembra u Njujorku i dobila ideju za roman koji će je proslaviti: „Moja sestra živi na kaminu”. Počela je da piše usred noći i pisala ga je dok su obilazili Južnu Ameriku, Bliski i Daleki Istok, Novi Zeland i Australiju. Kad su se vratili kući, radna verzija romana bila je gotova, trebalo ju je samo prekucati i lektorisati. Anabel je imala i sreće: njen rukopis se dopao već drugom agentu kojem ga je poslala, ubrzo se našao i izdavač i roman Moja sestra živi na kaminu (My sister lives on the Mantelpiece) našao se u knjižarama 2011. a uskoro postao i bestseler. Kritika je s oduševljenjem dočekala novu zvezdu stvaralaštva za mlade, pa su usledile i nagrade. Proglašen je najboljim debitantskim romanom 2012. godine (Branford Boase Award), i iste godine osvojio je nagradu Betty Trask koju dodeljuje Kraljevsko udruženje autora i nagradu Hull za dečju knjigu. Roman Moja sestra živi na kaminu bio je u užem izboru za Karnegijevu medalju 2012. godine, najznačajniju nagradu za književnost za decu napisanu na engleskom govornom području, a bio je i finalista za nagrade Waterstones (2012), Red House (2011), Galaxy Milk Chocolate (2011) i Dylan Thomas 2011. Preveden је na više od dvadeset jezika. Vrtloglavi uspeh ove knjige bio je prekretnica u životu Anabel Pičer, koja se od tada posvetila pisanju i susretima s čitaocima.
Drugi roman Anabel Pičer Ketchup Clouds (Oblaci od kečapa, 2012), takođe namenjen mladima, priča o tajnama, ljubavi i lažima. Osvojio je Waterstones nagradu 2013. i nagradu Edgar Allan Poe 2014. za najbolji roman za mlade, koju dodjeljuje Američko udruženje pisaca. Godinue 2013, napisala je prvu knjigu namenjenu najmlađim čitaocima – slikovnicu Project Bright Spark (Projekat pametnjaković).