U legende se, po (iz raznih razloga, doduše, sve ređe uvažavanom) pravilu, ne zadire. Takve priče, alternativne i nadovezane na već postojeće, ionako retko kad stvarno uspevaju, a mnogo češće plaćaju cenu nedostatka originalnosti. Koja je, onda, tajna serijala „Misterije Enole Holms“, u međuvremenu adaptiranog kroz dva igrana filma? Ne samo da sedam knjiga Nensi Springer, cenjene autorke brojnih dela epske fantastike, misterije i magijskog realizma (uzgred, Amerikanke), ne skrnave (tipično britanski) kult Šerloka, već se prema njemu odnose sa poštovanjem i distancom neophodnom da se razvije samostalna priča. Enola, što pročitano u suprotnom smeru doslovce znači: sama (alone), nije nekakvo bahato, poreklom i povlasticama koje joj pisac pruža razmaženo derište. Njenim posredovanjem dobijamo svež, humorističan, svakako malo drugačiji uvid u kasnoviktorijansku epohu, uz novi dah detektivske priče za mlade. Osim toga, ovo je, nakon odlične trilogije „Ajvi Poket“, smeštene u isto razdoblje, još jedan značajan izdavački poduhvat „Odiseje“, ovoga puta udružene sa kućom „Štrik“.
Enola, najmlađe, „zakasnelo“ dete Holmsovih i zbog toga čitavog života ubeđena da je predmet sramote, odrasta na seoskom imanju Ferndel hol, potpuno bez posluge (sem bračnog para Lejn) i uz slobodoumnu majku naklonjenu slikarstvu. Pošto dotična udovica, ledi Judorija, iznenada nestaje veče pre ćerkinog četrnaestog rođendana, Enola najpre alarmira slavnu (mnogo!) stariju braću da pod hitno dođu iz Londona. Majkroft i Šerlok, duže od decenije otuđeni od ženskog dela porodice, zaključuju da im je majku sigurno obuzeo „napad demencije“, te da novac koji su joj sve vreme slali uopšte nije ulagala u održavanje poseda, a ni vaspitavanje njihove beznadežno zapuštene sestre. Prateći tragove iz šifrarnika koji joj je ledi ostavila uz pozamašnu i već spomenutu skrivenu zalihu finansija, nezadovoljna Enola započinje samostalnu detektivsku misiju – prilično pouzdano naslućujući gde je to i zašto majka otišla.
I sama bežeći od istih stega (korseta, žipona, šlepova i umetaka, ukosnica, podsuknji, internata i društvenih očekivanja koja joj neminovno sleduju sa ulaskom u adolescenciju), Enola se na putu ka prestonici upliće u rešavanje slučaja otmice mladog lorda Tjuksberija, vikonta od Bazilvedera (iza koje, kako se ispostavlja, stoji identična motivacija kao za majčino, pa i Enolino odmetništvo) i otkriva svoj budući poziv: traženje izgubljenog.
Sa mnogo pronicljive komike i ironijskog odnošenja prema odlikama istorijskog razdoblja, naročito statusu i ulozi žena (dobar primer je „astralna perditorijanka“, samozvana proročica madam Lelija), Nensi Springer razvija uzbudljivu i dinamičnu radnju bez suvišnih iskoraka ili proširenja, a sa univerzalno značajnim podtekstom. U pitanju je, pre svega, težnja ka slobodi kao kidanju stega u koje nas stavljaju konvencije, bez obzira na pol, godine ili stalešku pripadnost. Uostalom, Enola upravo zahvaljujući saosećajnosti uspeva da relativno brzo reši prva dva zadatka u svojoj „karijeri“, bez oslanjanja na provereni metod indukcije koji zastupaju braća.
Drugu važnu odliku, ujedno omaž izvorniku Artura Konana Dojla, predstavlja slika Londona, suprotna onoj iz mašte i očekivanja hrabre, ali neiskusne junakinje. Noćna, mračna strana grada postavljena je kao kontrast glamuru, etikeciji, fizičkoj i duhovnoj prezaštićenosti unutar aristokratskih kuća. To je carstvo zločina, rizika na svakom koraku, secikesa i Trboseka, prosjačenja i bludničenja, Ist Enda, sirotinje, dokova kojima se smucao Vajldov Dorijan Grej. Zahvaljujući autorkinoj temeljnoj pripremi kroz istraživanje epohe, odlično je dočarano vreme gasnih svetiljki, zlokobnih fantazmagorija, grotesknih likova i oživelih košmara.
„U gradskoj noći nisu sijali ni mesec ni zvezde. Ali zraci žute svetlosti iz izloga prodavnica prekrivali su pločnike, čineći da nadolazeća tama deluje još crnje, tama iz koje su se prolaznici pojavljivali poput vizija i ponovo nestajali nakon nekoliko koraka. Kao prilike iz sna, izranjali su i nestajali iza uglova gde su plinske svetiljke bacale prigušene snopove svetla.“
U isto vreme, naročito efektno usled korišćenja prvog lica jednine u pripovedanju, Enolina pobuna velikim delom je izvršena kroz podsmevanje čitavom kontekstu vremena. Primera radi, autorka podseća na modu za dečake inspirisanu romanom F. H. Bernet „Mali lord Fontleroj“, ovde ubedljivo iskarikiranu. Prisutni su i mnogi drugi detalji koji doprinose verodostojnosti, poput „bezopasnih kovčega“ (namenjenih za slučaj da je neko greškom živ sahranjen), „razumne odeće“ (koju dame nose kada putuju ili jašu), svima poznatih Skotland jarda i pokreta sifražetkinja, ali i tužno morbidnog fenomena tzv. „spavačica“. Sve zajedno, uklapa se u sliku kraja stoleća, uključujući Šerlokovo potcenjivanje sposobnosti „nežnijeg pola“.
Pa iako je to još jedan razlog da se usprotivi, Enola prema svojoj porodici oseća nesumnjivu ljubav. Uzajamna privrženost pronalazi način da se pokaže čak i kada Holmsovi deluju apsolutno nezavisno, često sasvim hladno. Ljudski aspekt je naglašen u samoj izgradnji glavnog lika, daleko od nemogućeg ideala super-devojke. Shodno godinama i naivnosti, brzopleta junakinja često pravi greške (kao na primer kada čuvaru mesta zločina umesto planiranog pseudonima kaže svoje pravo ime i prezime) kojih već sledećeg trenutka postaje svesna. Njen bicikl i šale na račun telesne građe deo su posebnog šarma, u jednakoj meri kao ranjivost koju oseća svaki put kada joj misli iznova zaokupi majka.
Enola će u epilogu, zapravo najavi daljih pustolovina, shvatiti jednu izuzetno važnu stvar: kako se, bez upoređivanja sa iskusnijim, poznatijim, možda zaista i mnogo pametnijim članovima porodice, svejedno nalazi mesto pod suncem. Makar i inkognito, odmetnički. Naučiće koje su prednosti dotle joj mrskog vaspitanja mlade viktorijanke, sa posebnim naglaskom na poznavanju svih trikova, a što joj je omogućio upravo kritičko-podsmešljivi odnos prema stegama svog doba. Ukratko, dok Enola ovladava veštinom da bude – svoja, njen pisac dokazuje zašto je, u čemu nema daljih sporenja, svetu potrebna baš najmlađa Holmsova. Jedva se čeka prevod nastavaka…
Izvor: Sinhro.rs
Piše: Isidora Đolović
