UZRAST

Kada biramo knjigu za dete obično nas privuče tema ili ilustracije. Međutim, vrlo je važno voditi računa o prilagođenosti knjige određenom uzrastu.  Roditelji često kupuju deci preobimne ili preozbiljne knjige, nadajući se da će ih zanimljiva tema povući i da će unaprediti čitanje do kraja knjige. Međutim, ukoliko dete ne čita tečno ili nije steklo naviku da provodi mnogo vremena uz knjigu, ukoliko ga tema ne interesuje, loše odabrane knjige ga mogu naprosto odbiti od čitanja. Bolje je odabrati knjige prilagođene uzrastu deteta i njegovoj sposbnosti  razumevanja i čitanja. Neka dete oseti satisfakciju što je pročitalo nekoliko (zanimljivih) knjiga, umesto da se oseća frustrirano što ne uspeva da se probije kroz šumu teksta. Ako mu se na pravi način predstavi knjiga, ako od početka povezuje čitalačko iskustvo sa zadovoljstvom, jednoga dana će s uživanjem čitati ozbiljne i obimne knjige.
 
Evo nekoliko praktičnih saveta koji će vam pomoći u odabiru prave knjige za vaše mališane:
 
Najmlađa deca uživaju u stihovima i slikovnicama, ali više u svega u društvu roditelja ili drugih bliskih osoba koje mu čitaju. Zato izdvojte vremena koliko god možete za zajedničko uživanje u knjizi, jer će vas ono zbližiti s detetom a dete će kasnije čitanje povezivati s lepim uspomenama iz  detinjstva.
 
Deci koja tek počinju da čitaju birajte najpre slikovnice s krupnim slovima, kratkim rečima i obiljem ilustracija. Kako budu napredovali, uvodite duže tekstove s dužim rečima i manjim brojem ilustracija. Bez obzira što većina dece ima vrlo dobar vid, krupna slova im znatno olakšavaju čitanje.
 
Obratite obavezno pažnju na sadržaj slikovnice: to što je neki tekst kratak i bogato ilustrovan, ne znači da ga može razumeti svako dete.
 
Na mnogim knjigama za decu je određen uzrast. Primetićete da se većina tih oznaka odnosi na period od nekoliko godina. To ponekad znači da je knjiga namenjena široj ciljnoj grupi, ali mnogo češće upućuje na razliku među decom istih godina: neka deca brže sazrevaju, neka deca vrlo brzo nauče da tečno čitaju ali ne sazreju dovoljno da razumeju sve što pročitaju. Zato iskreno promislite koliko je teksta vaše dete u stanju da savlada i koje teme može da razume.
 
Birajte knjige na teme koje zanimaju vaše dete. Nemojte se razorati ako shvatite da se vaše omiljene knjige iz detinjstva ne dopadaju vašem detetu. Prosto, neke knjige koje su davno napisane više ne komuniciraju sa savremenom decom, bilo zato što su prepune njima nepoznatih reči, pojmova ili zato što im je starinski način života nepojmljiv. Kad malo odrastu, lakše će se snalaziti u nepoznatom književno-istorijskom okruženju. Desiće se i da vam dete traži knjigu za koju vam se čini da je preozbiljna. Ukoliko ga stvarno zanima ta tema a nije reč o tome da ga je privukla korica ili da je reč o zabuni, i ukoliko u knjizi nema previše nepoželjnih sadržaja, popustite.
 
Ukoliko ste primetili da vaše dete ne voli da čita, birajte mu kratke i duhovite knjige. Kroz smeh se lakše usvaja sve što je novo ili teško. Osim toga, mnogi odlični pisci za decu pribegavaju humoru kao načinu da predstave probleme s kojima se deca suočavaju tokom odrastanja, jer sagledavajući sebe i svet kroz humor, lakše prihvataju sopstvene i tuđe mane i ograničenja. Dakle, ne bežite od „neozbiljnih” knjiga.
 
Neke knjige će vam se učiniti previše tužne ili strašne. Naravno, ne treba dozvoliti da se dete preplaši i potrese, ali ne mora sve da bude tako crno kako vam na prvi pogled izgleda. Na primer, dečja književnost vrvi od veselih knjiga u kojima su junaci siročići, što pisci najčešće objašnjavaju time što da bi dete doživelo neku zanimljivu avanturu mora da bude samostalno i bez konstantnog nadzora brižnih roditelja. Dalje, savremeni pisci za decu sve češće pišu o problemima s kojima deca rastu, o nekompletnim i rasturenim porodicama, o međuvršnjačkom nasilju, deci s poteškoćama u učenju ili kretanju, pa i o bolesti i gubitku. Ako vam se učini da je takav sadržaj previše tužan, setite se je on prosto ogledalo sveta u kojem će vaše dete živeti i da možda nije loše prepustiti timu profesionalaca da kroz knjigu „porazgovaraju" s detetom na tu temu. Iza većine knjiga za decu, osim pisaca, stoji i tim psihologa, pedagaga i urednika koji vode računa o tome kako su određeni sadržaji prikazani. Pisci za decu često mesecima istražuju određenu temu i konsultuju se sa stručnjacima pre nego što napišu knjigu o njoj. Na kraju, imajte u vidu da su deca mnogo otvorenija i hrabrija od nas, i da se u detinjstvu lakše prihvata realnost, jednako kao što se lakše veruje u bajke.

 

Copyright 2012. izdavačka kuća ODISEJA Dobračina 5, 11000 Beograd | tel.+381 11 26 20 521 | +381 11 33 73 960 | fax. +381 11 26 21 375