GRUBOR, ALEKSANDRA

Aleksandra Grubor
  Aleksandra Grubor (rođena 1959. godine u Beogradu), diplomirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bavi se teorijom i istorijom umetnosti, likovnom i književnom kritikom i prevodi sa ruskog, engleskog, francuskog i italijanskog jezika knjige i tekstove iz svih oblasti humanističkih nauka, eseje, prozu i poeziju. U poslednje vreme prevodi i knjige za decu. Bila je dugogodišnja saradnica, a zatim i urednica Književnih novina. Od 2000. godine uređuje Književni list.
    Do sada je objavila više od sto pedeset članaka, eseja, recenzija i kataloških tekstova, i 138 bibliografskih jedinica prevoda.
Odabrani prevodi: Eli Vizel, Noć (Rad, 1988), Gertruda Stajn, Pikaso (Alef: biblioteka časopisa Gradac; knj. 46, 2000); Baltazar Klosovski de Rola, Baltusova sećanja (časopis Gradac, broj 150-151, 2003); Žan Kler, Odgovornost umetnika: avangarde između terora i razuma (Alef: biblioteka časopisa Gradac; knj. 66, 2006); Đani Gvadalupi, Najlepša blaga sveta: zlatarska umetnost od drevnog Egipta do dvadesetog veka (Međunarodni istraživački institut za kulturu, 2007); Jurij Nečiporenko, Dečak sa vašara: život i dela Nikolaja Gogolja (Paideia, 2010); Majkl Kusugak, Šamanova kletva: priča s Mramornog ostrva (Kreativni centar, 2010); Luiza Erdrič, Devojčica sa Ostrva Duhova (Kreativni centar, 2012); Žan-Filip Aru-Vinjo, Jedno drugom do uveta (Odiseja, 2013); Danijel Penak, Kamoove zgode i nezgode: Šifra Vavilon (Odiseja, 2015).
   Napisala je četiri knjige lirske proze: Olimpski soj (Rad, 1998), Sporim brodom za Kinu (Narodna knjiga, 2007),  Vajmar koga nema (Narodna knjiga, 2008) i Ne propovedam više pticama (nagrada časopisa Priča za najbolju knjigu priča u 2013. godini).
   Živi i radi u Beogradu.

 

 

ILIĆ, ZORICA

Zorica Ilic   Zorica Ilić (rođena u Beogradu, 1945), diplomirala je pravo na Univerzitetu u Beogradu. Prevodi uglavnom dela čeških pisaca za decu. Pored prevodilačkog rada, u Pragu je vodila knjižaru 011 Bookshock i turističku agenciju Martoc. Pre toga je radila u Beogradu, kao menadžer za saradnju sa istočnoevropskim kompanijama u preduzeću Invest Import.
   Prevela je šest romana za decu češke spisateljice Ivone Bžezinove – Vera, Nika i njihovih sedam baka (Odiseja, 2014), Letovanje u praistoriji (Odiseja, 2012), Začarana učionica (Odiseja, 2010) i trilogiju „Devojke na povocu" (Pčelica, 2016). Prevela je nagrađivanu knjigu Pavela Šruta „Čarapokradice" (Odiseja, 2015), romane Ive Prohaskove „Otmica" (Babun, 2016) i „Risto, ne glupiraj se i siđi" (Babun, 2016) i zbirke priča češkog pisca Jiržija Stranskog: Priče za malu Klaru (Odiseja, 2015), Priče za moje sunce (Odiseja, 2015) i O poniju Tvigiju (Politika, 2004). Prevela je kultnu knjigu češke literature, „Boginje sa Žitkove" Kateržine Tučkove.
Živi i radi u Beogradu. Pored češkog, govori francuski jezik.

 

 

KAPURAN, PETAR

perce biberce

   Petar Kapuran (Beograd, 1987) jedan je od najplodnijih mladih srpskih prevodilaca s engleskog: preveo je već tridesetak knjiga, uglavnom za decu. Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Iako studira ekonomiju, završio je Kembridžov kurs engleskog jezika i prevođenje mu je pasija. Radio je sa raznim izdavačima i hvaljen je naročito zbog majstorskih prevoda dijaloga i savremenog dečjeg slenga.

    Odabrani prevodi: Rodi Dojl, Putovanje kroz noć (Roddy Doyle, A Greyhound of a Girl, Odiseja 2015), Malkolm Rouz, Nameštaljka (Malcolm Rose, Framed! Odiseja, 2015), Endi Maligan, Đubre (Andy Mulligan, Trash, Odiseja 2014), deset nastavaka u serijalu Avanture Zvrleta Mraka: Povampirena guska, Zle gaće, Duh iz Piškilišta, Ukleti klozet, Slindžac, Gologuzan, Vrag Miodrag, Zli mozak, Klempavi dvojnik, Jedan za sve i svi za ručak (Michael Lawrence, Jiggy McCue series: One For All and All For Lunch; The Iron, the Switch and the Broom Cupboard; Ryan’s Brain; Neville The Devil; Noodie Doodie; The Snootle; Toilet of Doom; Maggot Pie; The Killer Underpants; The Poltergoose, Odiseja 2006–2014), nekoliko knjiga Lorin Čajld (Lauren Child, Clarice Bean series: What Planet are You from Clarice Bean?; My Uncle is a Hunkle, Says Clarice Bean; Charlie and Lola's I Am Not Sleepy and I Will Not Go to Bed Pop-UpI Am Too Absolutely Small for School; Spells Trouble, Beli put 2007–2008), Ana i Barbara Finberg, serijal Taši (Anna Fienberg, Barbara Fienberg, Tashi series: Tashi and the Big Stinker; Taschi and the Dancing Shoes, Beli put, 2008), Dž. M. DeMateov serijal Abazad (J. M. Dematteis, Abadazad series: Тhe Dream Thief; The Road to Inconceivable, Beli put, 2007), Elizabet Piters, Krokodil na peščanom sprudu (Elizabeth Peters, Crocodile on the Sandbank, Mono& Manana 2006.)

 

 

KOSOVIĆ, RADOŠ

rados kosovic   
Radoš Kosović (rođen 1984. godine u Beogradu), diplomirao je na Filološkom fakultetu skandinavske jezike i književnost, a master diplomu iz te oblasti stekao je na Univerzitetu u Agderu (Norveška). Bavi se esejističkim i beletrističkim radom, prevodi sa norveškog i danskog jezika, radi kao profesor norveškog jezika u školi Kontekst u Beogradu, a tokom istraživačkog rada na doktorskim studijama predavao je na grupi za skandinavske jezike i književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Godine 2015. dobio je nagradu „Miloš N. Đurić“ za prevod romana Dani u povesti tišine Merete Linstrem, i nagradu „Aleksandar I. Spasić“ za prevod Filozofije slobode Laša Svensena.
Objavljeni prevodi Radoša Kosovića: Espen Hamer, Unutarnji mrak: esej o melanholiji (Geopoetika, 2009); Marija Par, Srce od vafla: Lena i ja u Lom Matildi (Kreativni centar, 2011); Erlend Lu, Prohujalo sa ženom (Geopoetika, 2011); Jun Fose, Ja sam vetar (smederevski „Tvrđava teatar”, 2011); Henrik Ibzen, Car i Galilejac (Srpsko narodno pozorište, 2011); Tune Hednebe, izabrane pesme (književni časopis Disovo proleće, broj 43, 2012); Erlend Lu, Fvonk (Geopoetika, 2012); Laš Fr. H. Svensen, Filozofija rada (Geopoetika, 2012); Laš Fr. H. Svensen, Filozofija slobode (Geopoetika, 2013); Erlend Lu, Popis (Geopoetika, 2013); Karen Bliksen, Babetina gozba (Geopoetika, 2013); Karen Bliksen, Moja Afrika (Geopoetika, 2014); Odabrane pesme Ćišti Blom (časopis za prevodnu književnost Mostovi, broj 167-168, 2016), Erlend Lu, Kraj nama poznatog sveta (Geopoetika, 2016); JustejnGorder, Lutkar (Geopoetika, 2016); Kristijan Bang Fos, Smrt vozi audi (Heliks, 2016); Laš Fr. H. Svensen, Filozofija usamljenosti (Geopoetika 2017.); Merete Linstrem, Dani u povesti tišine (Geopeotika, 2015), Iz zimskih arhiva (Geopoetika, 2017); Karl Uve Knausgor, Moja borba, 1-4 (Booka, 2015-2017), i Ju Nesbe, Doktor Proktorov prdiprah, Doktor Proktorova vremeplovna kada i Doktor Proktor i smak sveta. Možda, Doktor Proktor i velika krađa (Odiseja, 2014–2018), Dorte Nors, Retrovizor, rame, žmigavac (Štrik, 2018); Jakob Martin Strid, Neverovatna priča o džinovskoj krušci (Kreativni centar 2018.); Aleksander Ćeland, Kapetan Voše (Bulevar books, 2018.); Kirsten Jakobsen, Tenkovski general (Vijesti, 2018.)
Kosovićeva autorska dela: roman Karneval (Mali Nemo, 2011), pripovetke Eremiti (Mali Nemo, 2012), esej „Popularna avangarda: nadrealizam i Džeferson erplejn” (Anali Filološkog fakulteta, 2014), i pogovor za Babetinu gozbu, roman danske spisateljice Karen Bliksen (Geopoetika, 2013).
Radoš Kosović živi i radi u Beogradu.
 

 

 

KUZMANOVIĆ, JOVANA

Jovana mala
   Jovana Kuzmanović (rođena 1979. godine u Beogradu) diplomirala je opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Prevodi knjige za decu i druge tekstove sa engleskog na srpski i obrnuto, bavi se novinarstvom i korekturom. 
   Prevodila je i uređivala članke na engleskom i srpskom za časopise o računarima Kompjuterske igre, T3, Bonus i Gamer, pisala članke o knjigama za decu (časopis Veliko dvorište) i slikarskim tehnikama u minijaturizmu (časopis Hobby Master). Trenutno radi kao menadžer projekata za lokalizaciju operativnih sistema i programa i prevođenje tehničkih tekstova u preduzeću Continuum, piše tekstove za časopis Svet kompjutera i prevodi romane za decu u Odiseji.
   Do sada je prevela romane: Džonatan Straud, Amajlija iz Samarkanda (Odiseja, 2007); Džonatan Straud, Golemovo oko (Odiseja, 2008); Džonatan Straud, Ptolomejeva kapija (Odiseja, 2009); Eva Ibotson, Tragom džinovskog lenjivca (Odiseja, 2011); Džonatan Straud, Solomonov prsten (Odiseja, 2012); Eva Ibotson, Kazanska zvezda (Odiseja, 2012); Eva Ibotson, Sedam veštica, jedna venčanica (Odiseja, 2013); En Fajn, Bebe od brašna (Odiseja, 2013); Daglas Adams, Mark Karvardin, Još malo pa nestalo: autostoperski vodič kroz svet koji iščezava (Odiseja, 2013); Eva Ibotson, Obdaništance za čudovišta (Odiseja, 2014).
   Živi i radi u Beogradu. Govori engleski, španski i italijanski jezik.

 

 

Copyright 2018. izdavačka kuća ODISEJA Dobračina 5, 11000 Beograd | tel.+381 11 26 20 521 | +381 11 33 73 960 | fax. +381 11 26 21 375