AGATONOVIĆ, SLAVICA

slavica-agatonovicСлавица Агатоновић (рођена 1965. у Београду), одрасла је у Шведској, учећи у исто време да пише и чита на шведском и српском. Вратила се у Србију, завршила Гимназију у Шапцу и студирала педагогију на Филозофском факултету у Београду. Радила је у Амбасади Шведске и  канцеларији УН у Србији, тренутно је запослена као професор шведског у Хелсинборгу (Шведска), али је њена пасија била и остала књижевно превођење. Превела је велики број дела шведских класика за децу попут Астрид Линдгрен и Свена Нурдквиста, и савремених писаца за децу, попут Улфа Старка, Јенса Албума, као и дела славне финско-шведске ауторке Туве Јансон... Преводила је и савремену прозу и поезију. Веома је ангажована на промовисању шведске културе у Србији. Члан је Удружења књижевних преводилаца Србије. 

Одабрани преводи: Астрид Линдгрен: Пипи Дуга Чарапа (Pippi Långstrump, Одисеја, 2015), Бата и Карлсон с крова (Karlsson på taket flyger igen, Креативни центар, 2010), Карлсон с крова поново лети (Lillebror och Karlsson på taket, Креативни центар, 2010), Емил из Ленеберје и Нови несташлуци Емила из Ленеберје (Emil i Lönneberga, Nya hyss av Emil i Lönneberga, Kreativni centar, 2011); Свен Нурдквист (Sven Nordqvist): Торта од палачинки (Pannkakstårtan, Креативни центар, 2009), Како се мали Финдус изгубио (När Findus var liten och försvann, Креативни центар, 2009), Лов на лисице (Rävjakten, Креативни центар, 2010), Кокодакање у башти (Kackel i grönsakslandet, Kreativni centar, 2010); Туве Јансон (Tove Jansson): стрипови о Муминима (Mumintrollet 1- 5, Mono&Mañana, MINA förlag, Dereta 20012006), Чаробњаков шешир (Trollkarlens hatt, Alfa Narodna knjiga, 2005), Шта је онда било? (Hur gick det sen? MINA förlag, Odiseja, 2007), Комета долази (Kometen kommer, Одисеја, 2009), Лето (Sommarboken, Одисеја, 2010) и Поруке (Meddelande, КЦ Град, 2014); Улф Старк: Будале и смарачи (Dårfinkar och dönickar, Креативни центар, 2009), Чаробне патике мог пријатеља Персија (Min vän Percys magiska gymnastikskor, Креативни центар, 2012); Јенс Албум: Јован с Планине галебова (Jens Ahlbom, Jonathan på måsberget, Одисеја, 2009); Мони Нилсон Бренстром: Цацики и кева (Moni Nilsson Brännström, Tsatsiki och morsan, MINA förlag, 2008). Књиге за одрасле: Јунас Хасен Кемири, Око црвено (Jonas Hassen Khemiri, Ett öga rött, Одисеја, 2006); Моника Фагерхолм, Американка (Monika Fagerholm, Den amerikanska flickan, Алфа-Народна књига, 2008); Грета Сундберг, Буди човек (Greta Sundberg, Var man, Ренде, 2009); Ејвинд Јунсон, Таласи запљускују обале (Eyvind Johnson, Strändernas svall, Агора, 2011); Едит Седергран, Изабране песме (Edith Södergran, Dikter i urval, Трећи трг, 2011); Ан-Хелен Атианесе, Стави бутину иза уха и насмеши се (Ann-Helen Attianese, Lägg låret bakom örat och le, Трећи трг, 2012); Катарина Грипенберг, Изабране песме (Catharina Gripenberg, Dikter i urval, Трећи трг, 2012).

 

 

GADOMSKI, HANNA

Hanna plavi sesir
   Hanna Gadomski (rođena 1967. godine u Beogradu) upisala je osnovne studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bavi se pisanjem, novinarstvom i prevođenjem. Uređivala je i vodila, često kao narator, dečje televizijske i radio emisije na Televiziji B92, Radiju B92 i Radio Beogradu 1. Radi kao autor i voditelj noćne emisije „Snovreme“, posvećene kulturi, na Radio Beogradu 1. Pisala je priče za decu i članke za brojne časopise (Vreme dece, Mikijev zabavnik, Politikin zabavnik, Veliko dvorište, Bazar, Ambijenti) i bila urednica za odeljenje dečje literature u izdavačkoj kući Draganić. Bavila se glumom i organizovala je brojne dramske radionice za decu.
   Najznačajniji objavljeni prevodi:  Džejn Bignam, Dominik Grebner, Zamkovi (ProPolis plus, 2005); Kamini Kanduri, Istorija (ProPolis plus, 2005); Virdžinija Vulf, Flaš: biografija (Artist, 2005); Sesil Ganjon, Pavle i njegov pas (Artist, 2005); Lućano Saraćino, Poli Bernaten, Dnevnici čudovišta (ProPolis plus, 2006); Sesil Ganjon, Žistin i Pavlov pas (Artist, 2006); Suzan Martino, Martin Ursel, Uvrnuta nauka i strava eksperimenti (ProPolis plus, 2006); Sju Vederil, Stiv Vederil, Egipat: pročitaj i napravi (ProPolis plus, 2006); Suzan Martino, Martin Ursel, Zadivljujuća umetnost od recikliranog otpada (ProPolis plus, 2006); Sju Vederil, Stiv Vederil, Grčka: pročitaj i napravi (ProPolis plus, 2006); Džeri Bejli, Karen Foster, Leonardova paleta (ProPolis plus, 2007); Nele Most, Anet Rudolf, Sve je opet dobro! Ili kako je gavran došao do svog imena (Beli put, 2006); Nele Most, Anet Rudolf, Sve je moje! Ili 10 trikova kako da dobiješ sve što hoćeš (Beli put, 2006); Džeri Bejli, Karen Foster, Bik koji sedi i njegov tomahavk (ProPolis plus, 2007); Robin Skiner, Džon Kliz, Kako preživeti život (Odiseja, 2008); Rudi Dalos, Sali Dalos, Seks i moć – parovi, dominacija i seksualna manipulacija (Odiseja, 2011); Ida Pjerolotkin, Ala Betka i čudnovate školske zavrzlame (Odiseja, 2013).
   Koautorka je knjige za decu Priče za crtanje i bojenje (Dosije, 2004), a samostalno je objavila slikovnicu Mračac (Zavod za udžbenike, 2007).
   Živi i radi u Beogradu. Govori engleski, poljski, italijanski i francuski jezik.

 

 

GRUBOR, ALEKSANDRA

Aleksandra Grubor
  Aleksandra Grubor (rođena 1959. godine u Beogradu), diplomirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bavi se teorijom i istorijom umetnosti, likovnom i književnom kritikom i prevodi sa ruskog, engleskog, francuskog i italijanskog jezika knjige i tekstove iz svih oblasti humanističkih nauka, eseje, prozu i poeziju. U poslednje vreme prevodi i knjige za decu. Bila je dugogodišnja saradnica, a zatim i urednica Književnih novina. Od 2000. godine uređuje Književni list.
    Do sada je objavila više od sto pedeset članaka, eseja, recenzija i kataloških tekstova, i 138 bibliografskih jedinica prevoda.
Odabrani prevodi: Eli Vizel, Noć (Rad, 1988), Gertruda Stajn, Pikaso (Alef: biblioteka časopisa Gradac; knj. 46, 2000); Baltazar Klosovski de Rola, Baltusova sećanja (časopis Gradac, broj 150-151, 2003); Žan Kler, Odgovornost umetnika: avangarde između terora i razuma (Alef: biblioteka časopisa Gradac; knj. 66, 2006); Đani Gvadalupi, Najlepša blaga sveta: zlatarska umetnost od drevnog Egipta do dvadesetog veka (Međunarodni istraživački institut za kulturu, 2007); Jurij Nečiporenko, Dečak sa vašara: život i dela Nikolaja Gogolja (Paideia, 2010); Majkl Kusugak, Šamanova kletva: priča s Mramornog ostrva (Kreativni centar, 2010); Luiza Erdrič, Devojčica sa Ostrva Duhova (Kreativni centar, 2012); Žan-Filip Aru-Vinjo, Jedno drugom do uveta (Odiseja, 2013); Danijel Penak, Kamoove zgode i nezgode: Šifra Vavilon (Odiseja, 2015).
   Napisala je četiri knjige lirske proze: Olimpski soj (Rad, 1998), Sporim brodom za Kinu (Narodna knjiga, 2007),  Vajmar koga nema (Narodna knjiga, 2008) i Ne propovedam više pticama (nagrada časopisa Priča za najbolju knjigu priča u 2013. godini).
   Živi i radi u Beogradu.

 

 

ILIĆ, ZORICA

Zorica Ilic   Zorica Ilić (rođena u Beogradu, 1945), diplomirala je pravo na Univerzitetu u Beogradu. Prevodi dela čeških pisaca za decu. Kao supruga ambasadora Srbije u Češkoj Aleksandra Ilića, organizovala je brojne manifestacije čiji je cilj kulturna razmena između Republike Češke i Srbije. Pored prevodilačkog rada, u Pragu je vodila knjižaru 011 Bookshock i turističku agenciju Martoc. Pre toga je radila u Beogradu, kao menadžer za saradnju sa istočnoevropskim kompanijama u preduzeću Invest Import.
   Do sada je prevela tri romana za decu češke spisateljice Ivone Bžezinove – Vera, Nika i njihovih sedam baka (Odiseja, 2014), Letovanje u praistoriji (Odiseja, 2012) i Začarana učionica (Odiseja, 2010). Prevela je i dela češkog pisca Jiržija Stranskog: Priče za malu Klaru (Odiseja, 2015), Priče za moje sunce (Odiseja, 2015) i O poniju Tvigiju (Politika, 2004).
   Živi i radi u Beogradu. Pored češkog, govori francuski, italijanski i engleski jezik.

 

 

KAPURAN, PETAR

perce biberce

   Petar Kapuran (Beograd, 1987) jedan je od najplodnijih mladih srpskih prevodilaca s engleskog: preveo je već tridesetak knjiga, uglavnom za decu. Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Iako studira ekonomiju, završio je Kembridžov kurs engleskog jezika i prevođenje mu je pasija. Radio je sa raznim izdavačima i hvaljen je naročito zbog majstorskih prevoda dijaloga i savremenog dečjeg slenga.

    Odabrani prevodi: Rodi Dojl, Putovanje kroz noć (Roddy Doyle, A Greyhound of a Girl, Odiseja 2015), Malkolm Rouz, Nameštaljka (Malcolm Rose, Framed! Odiseja, 2015), Endi Maligan, Đubre (Andy Mulligan, Trash, Odiseja 2014), deset nastavaka u serijalu Avanture Zvrleta Mraka: Povampirena guska, Zle gaće, Duh iz Piškilišta, Ukleti klozet, Slindžac, Gologuzan, Vrag Miodrag, Zli mozak, Klempavi dvojnik, Jedan za sve i svi za ručak (Michael Lawrence, Jiggy McCue series: One For All and All For Lunch; The Iron, the Switch and the Broom Cupboard; Ryan’s Brain; Neville The Devil; Noodie Doodie; The Snootle; Toilet of Doom; Maggot Pie; The Killer Underpants; The Poltergoose, Odiseja 2006–2014), nekoliko knjiga Lorin Čajld (Lauren Child, Clarice Bean series: What Planet are You from Clarice Bean?; My Uncle is a Hunkle, Says Clarice Bean; Charlie and Lola's I Am Not Sleepy and I Will Not Go to Bed Pop-UpI Am Too Absolutely Small for School; Spells Trouble, Beli put 2007–2008), Ana i Barbara Finberg, serijal Taši (Anna Fienberg, Barbara Fienberg, Tashi series: Tashi and the Big Stinker; Taschi and the Dancing Shoes, Beli put, 2008), Dž. M. DeMateov serijal Abazad (J. M. Dematteis, Abadazad series: Тhe Dream Thief; The Road to Inconceivable, Beli put, 2007), Elizabet Piters, Krokodil na peščanom sprudu (Elizabeth Peters, Crocodile on the Sandbank, Mono& Manana 2006.)

 

 

Copyright 2012. izdavačka kuća ODISEJA Dobračina 5, 11000 Beograd | tel.+381 11 26 20 521 | +381 11 33 73 960 | fax. +381 11 26 21 375